(VIDEO, FOTO) MLADI POLJOPRIVREDNIK DAVOR GURINOVIĆ IZ TAVANKUTA MENJA TRADICIJU Lubenice su najslađe sa tavankutskog peska; Rod je odličan, a kvalitet impresivan
Na severu Vojvodine, gde se prostiru nepregledne ravnice, mladi poljoprivrednik Davor Gurinović odlučio je da zaore novu brazdu u porodičnom poslu.
Napuštajući tradiciju uzgoja jabuka, Gurinovići su ove godine prvi put zasadili lubenice na pola hektara svog imanja u Tavankutu.
„Nakon što sam diplomirao zaštitu bilja na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ideja o gajenju lubenica mi se učinila kao zanimljiva alternativa. Inspiraciju sam pronašao u stričevom nekadašnjem poduhvatu, pa sam odlučio da nastavim tu tradiciju”, objašnjava Davor i dodaje:
„Rezultati su izvanredni - rod je odličan, a kvalitet i slatkoća lubenica su impresivni. Iako naš kraj nije poznat po bostanu kao Đurđevo, Ašanja ili Deronja, verujem da naše tavankutske lubenice mogu stati rame uz rame s njihovim. Možda su prinosi neznatno manji, ali bih se usudio reći da su naše lubenice slađe. Tajna leži u specifičnom sastavu našeg peska”, kaže naš sagovornik.
Porodica Gurinović više od dve decenije se bavi voćarstvom, uzgajajući jabuke, višnje i breskve.
„Međutim, jabuka je poslednjih godina postala problematična kultura - troškovi proizvodnje, prinosi i kvalitet, kao i tržišne prilike ne opravdavaju uloženi trud i sredstva. Godinama ulažemo ogroman napor samo da bismo bili na pozitivnoj nuli. Zato sam odlučio da probam nešto novo, da iskoristimo zemlju i sve što smo uložili u poljoprivredu na drugi način. Uzgoj na pesku jeste zahtevniji zbog specifičnog načina navodnjavanja i propustljivosti tla, ali rezultat su izuzetno slatki plodovi. Naša tajna je upravo u tom posebnom pesku - lubenica dobija svetlost sa svih strana, što doprinosi njenoj izuzetnoj slatkoći”, kaže Gurinović.
Gurinovići svakodnevno beru sveže lubenice i prodaju ih u lokalnoj zajednici, a za narednu sezonu planiraju proširenje proizvodnje. Davor ima ambiciozne planove za budućnost. Trenutno imaju tri hektara pod jabukama i višnjama, a lubenice zauzimaju pola hektara.
„Nameravamo da udvostručimo površinu pod lubenicama, a planiramo i da uvedemo dinje u proizvodnju. Iskrčićemo još jedan voćnjak koji je trenutno pod jabukama i tamo ćemo posaditi bostan”, najavljuje mladi domaćin.
Iako je prelazak na uzgoj lubenica izazovan poduhvat, Davor u ovoj promeni vidi potencijalno rešenje za sve manje isplativu proizvodnju jabuka u regionu.
„Ovo je jedan od naših pokušaja da nađemo alternativu za jabuku. Istina, uzgoj lubenica je veoma zahtevan posao, posebno kada je reč o proizvodnji kvalitetnog rasada. Moj stric je pre desetak godina započeo s uzgojem lubenica, ali, nažalost, više nije među nama. Možda je ovo način da nastavimo tu tradiciju koju je on započeo”, zaključuje Davor.
Vreme će pokazati da li će ovaj inovativni pristup doneti uspeh porodici Gurinović i možda inspirisati druge poljoprivrednike u Tavankutu da razmotre nove mogućnosti u svojoj proizvodnji.
Jedan od starijih meštana ne krije zadovoljstvo kvalitetom lubenica koje kupuje kod Gurinovića.
„Izuzetne su ove lubenice, i slatke i sočne. Redovno ih kupujem. Znate, ja sam nekad i noću brao lubenice”, kaže kroz osmeh ovaj Tavankućanin i dodaje:
„Nikad ne možeš biti sto posto siguran, ali kad kupiš ove ovde, znaš da su obično slatke”.
Tekst i foto: S. Iršević
