MESO IZ LABORATORIJE JE STIGLO Da li je štetno? DOKTOR FILGUD: Nije to baš „veštačko-veštačko“, može da bude dobro
Kultivisano ili veštačko meso stiglo je na trpeze zemalja Evropske unije, a postavlja se pitanje da li je štetno i da li iza svega stoji samo materijalna korist?
Mnogi ne mogu da zamisle da umesto pravog pečenja, jedu nešto napravljeno u laboratoriji, međutim, izgleda će se i to u budućnosti dogoditi.
O tome kako se veštačko meso proizvodi, da li je štetno i da li iza svega stoji samo materijalna korist za TV Prva govorio je dr Saša Plećević, poznatiji kao dr Filgud.
Veštačko meso, da li ga zvati veštačkim mesom, jer to se obično od teleta uzmu biopsijom ćelije, pa se u laboratorijskim uslovima od te ćelije napravi meso. Odnosno, to su ćelije od kojih se prave mišićne ćelije recimo, pa se napravi stejk goveđi i tako dalje ili pileći. Ako govorim kao doktor, mislim da je to budućnost, da je neminovno i da ima više, po meni, pozitivnih stvari, nego negativnih, kaže Saša i dodaje:
To je moj lični stav i ne kažem da sam u pravu. Koje su recimo prednosti? Pod uslovom da to stvarno bude bezbedno i da bude kako treba kontrolisano, mislim da ima niz benefita, a ne negativnosti. Zašto? Ako mi uzmemo sa ćeliju, na primer sa životnjskog buta u kontrolisanim uslovima, ako se ta ćelija hrani i od nje se pravi biftek, ako se pravi u laboratorijskim uslovima, dobre aminokiseline ako budu, ako budu dobre masti... tu možeš tačno da stavljaš toliko ćemo toga, toliko toga, toliko toga. I da to opet bude prirodno, nije to veštačko-veštačko. Zato što je to uzeto od životinje, nismo mi to nešto GMO napravili, kaže Plećević i nastavlja:
"Tako da, ako dobiješ meso koje je kontrolisano, ima toliko proteina, ima toliko masti, ima toliko nutritijenata dodatnih, to može da bude dobro".
Doktor otkriva i koje su sudeći po njemu, prednosti ovakvog mesa.
Ogromna je glad, biće osam milijardi ljudi na svetu. Drugo, taj nehumani tretman prema životinjama, koje se ubijaju, dodao je.
Dnevnik/B92
