Uljarice dobro rodile, a paore muči cena

Soja je već požnjevena na trećini površina i, u zavisnosti od regiona i sorte, prinosi su različiti i kreću se od dva do više od četri tone po hektaru.

Po podacima „Žita Srbije”, u prolećnoj setvi soja je zauzela 220.000 hektara. Lane smo je imali na 230.000 hektara, a domaći prosečan prinos je bio 3,5 tone po hektaru.

Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da je rano govoriti o tome da li će očekivani prosečan prinos biti kao i prošle žetve, ali navodi da je soja dobro rodila i da joj toplotni talas, koji se ogledao u velikim vrućinama, nije naudio u velikoj meri.

Po njegovim rečima, ove godine bi trebalo da imamo oko milion tona soje, što je duplo više od domaćih potreba.

– Od lanjske žetve ostalo nam je neprodato oko 240.000 tona, a u ovoj ekonomskoj godini, koja se završava 30. septembra, izvezli smo svega 228.000 tona – rekao je Saković. – Na slabije trgovanje sojom uticala je mala cena te uljarice na inotrižištu pa je to verovatno razlog što naši ratari nisu soju prodavali već čuvali, očekujući da poskupi.

On kaže da se cena soje vrti oko 30 dinara i da ne očekuje da kilogram te uljarice bude znatno skuplji, što, naravno, ratarima ne godi. Oni uglas kažu da kilogram nove uljarice treba da košta bar 45 dinara, pa ih najava da će otkupljivači, koji se javno ne oglašavaju, rod plaćati po lanjskoj ceni, ne raduje.

– Prošle žetve soja je bila 37 dinara, a samo pre mesec dana je koštala  40 – kazao je ratar iz Kovina Jadran Anđelković. – Novi rod trebalo bi da bude bar 45 dinara da bi zemljoradnici nešto i zaradili. Soja je pre žege dobro izgledala, ali su je visoke dnevne temperature spržile. Izgubila je vlagu pa su i prinosi slabiji, i to je jedan od razloga zašto treba da se plati više od 37 dinara.

Naveo je da su poljoprivrednici u Banatu ove godine posejali više soje nego suncokreta baš iz razloga što soju mogu da čuvaju.

– Zato ćemo sada predati samo količine dovoljne da podmirimo troškove, a ostalo ostaviti u silose i prodati kada nam to bude odgovaralo – istakao je Jadran Anđelković.

Počela je i berba ranih sorti kukuruza. Po podacima Udruženja „Žita Srbije”, prinosi se kreću od šest tona po hektaru do čak 14.

Direktor Saković kaže da je moguće da očekivani prosečni prinos kukuruza bude i iznad osam tona po hektaru.

– Naša zemlja je veliki izvoznik kukuruza. Do sada podaci „Žita Srbije” ukazuju na to da smo na inotržište u ovoj ekonomskoj godini prodali 2,7 miliona tona kukuruza. Dogodine se predviđa da će izvoz ka stranim kupcima preći tri miliona tona – istakao je Saković.

Po njegovim rečima, novog kukuruza smo već prodali  600.000 tona, što smatra dobrim pokazateljem iz kojeg se vidi da su domaći ratari naučili da trguju tom ratarskom kulturom.

Z. Delić