Уљарице добро родиле, а паоре мучи цена
У току је жетва соје, чија ће откупна цена, сви су изгледи, бити 37 динара килограм, што је приближно лањској цени током жетве.
Соја је већ пожњевена на трећини површина и, у зависности од региона и сорте, приноси су различити и крећу се од два до више од четри тоне по хектару.
По подацима „Жита Србије”, у пролећној сетви соја је заузела 220.000 хектара. Лане смо је имали на 230.000 хектара, а домаћи просечан принос је био 3,5 тоне по хектару.
Директор „Жита Србије” Вукосав Саковић каже да је рано говорити о томе да ли ће очекивани просечан принос бити као и прошле жетве, али наводи да је соја добро родила и да јој топлотни талас, који се огледао у великим врућинама, није наудио у великој мери.
По његовим речима, ове године би требало да имамо око милион тона соје, што је дупло више од домаћих потреба.
– Од лањске жетве остало нам је непродато око 240.000 тона, а у овој економској години, која се завршава 30. септембра, извезли смо свега 228.000 тона – рекао је Саковић. – На слабије трговање сојом утицала је мала цена те уљарице на инотрижишту па је то вероватно разлог што наши ратари нису соју продавали већ чували, очекујући да поскупи.
Он каже да се цена соје врти око 30 динара и да не очекује да килограм те уљарице буде знатно скупљи, што, наравно, ратарима не годи. Они углас кажу да килограм нове уљарице треба да кошта бар 45 динара, па их најава да ће откупљивачи, који се јавно не оглашавају, род плаћати по лањској цени, не радује.
– Прошле жетве соја је била 37 динара, а само пре месец дана је коштала 40 – казао је ратар из Ковина Јадран Анђелковић. – Нови род требало би да буде бар 45 динара да би земљорадници нешто и зарадили. Соја је пре жеге добро изгледала, али су је високе дневне температуре спржиле. Изгубила је влагу па су и приноси слабији, и то је један од разлога зашто треба да се плати више од 37 динара.
Навео је да су пољопривредници у Банату ове године посејали више соје него сунцокрета баш из разлога што соју могу да чувају.
– Зато ћемо сада предати само количине довољне да подмиримо трошкове, а остало оставити у силосе и продати када нам то буде одговарало – истакао је Јадран Анђелковић.
Почела је и берба раних сорти кукуруза. По подацима Удружења „Жита Србије”, приноси се крећу од шест тона по хектару до чак 14.
Директор Саковић каже да је могуће да очекивани просечни принос кукуруза буде и изнад осам тона по хектару.
– Наша земља је велики извозник кукуруза. До сада подаци „Жита Србије” указују на то да смо на инотржиште у овој економској години продали 2,7 милиона тона кукуруза. Догодине се предвиђа да ће извоз ка страним купцима прећи три милиона тона – истакао је Саковић.
По његовим речима, новог кукуруза смо већ продали 600.000 тона, што сматра добрим показатељем из којег се види да су домаћи ратари научили да тргују том ратарском културом.
З. Делић