Sve manji broj radnika na raspolaganju somborskim poslodavcima

Kako stvari stoje, makar kada je Sombor u pitanju, u poslednjih dve-tri godine stvari su se dramatično promenile, pa je na zapadu Bačke (kakva god da je zvanična statistika Nacionalne službe za zapošljavanje) gotovo vrišteći alarmantan nedostatak radne snage. Uzroka za to je mnogo, od višedecenijskog negativnog prirodnog priraštaja i inače karakterističnog za Vojvodinu, preko opšte depopulacije izazvane lakšim prometom ljudi i usluga na evro kontinentu, bez obzira na srpsku izopštenost iz porodice EU zemalja, do toga da je u Somboru i okolini sticajem životnih i istorijskih okolnosti ogroman broj njegovih žitelja u situaciji posedovanja dvojnih državljanstava, pa sledstveno tome i gastarbajterski kurentnih pasoša Mađarske ili Hrvatske.

Koji god bili razlozi i razmere nestanka radno sposobnog stanovništva u ovom kraju, to se po pravilu prvo osetilo u poljoprivredi, kao grani koja traži pretežno sezonske i radnike sa najnižim kvalifikacijama, mada ozbiljna preduzeća u ovoj branši traktoriste, zaštitare bilja, veterinare ili srodne inženjere i tehničare, u njihovom nedostatku, „traže svećom“.

„Sama Riđica, pa i Stanišić, kao rubna sela imaju problema sa ovim, a kako stvari stoje situacija će se dodatno komplikovati“, kaže Goran Gardijan, jedan od najuzornijih ovdašnjih voćara, koji opravdano strepi kako će obrati svoj ovogodišnji obećavajući rod jabuka sa oko četiri hektara.

„Kraj nas je mastodontski industrijski voćnjak jednog od preduzeća, trenutno sa zasadima od 120 hektara, ove godine se proširuju za još toliko zasada, pa gotovo sve i jedan raspoloživi radnik odlazi tamo. Ko će brati moj voćnjak, ali i sve brojnije riđičke vinograde, zaista ne znam. Po svemu sudeći moraćemo se u potpunosti okrenuti isključivo vlastitim porodicama, pa koliko njeni članovi uzmognu, toliki će i poljoprivredni posedi biti.“

Sumorna slika donekle se poboljša tokom letnjih ferija, koje već tradicionalno gradska omladina iskoristi za odlazak na lakše sezonske poljoprivredne radove, ne bi li dopunila svoj džeparac. Branje višanja i trešanja, kidanje metlica semenskog kukuruza, branje povrća... i nisu neki atraktivni i previše dobro plaćeni poslovi, ali sasvim dostatni za školsku i studentsku omladinu koja tako sebi obezbedi dodatni prihod, a roditeljima pomogne u budžetiranju porodične kase.

„Prve godine dolazim na kidanje metlica, ovo mi je deseti dan, nije tako loše“, svedoči somborski tinejdžer Mihajlo Vemić, učenik Srednje tehničke škole, koga sa većom grupom školskih drugara i drugarica zatičemo na parceli jednog od ovdašnjih poljoprivrednih preduzeća koje se bave proizvodnjom semenskog kukuruza. Nije teško, mada ima dosta da se radi, ali više mi je dosadno, jer moraš da budeš pažljiv da ne bi slučajno propustio neku metlicu.

Mihajlo upravo deli doručak sa starijim, ali isto tako neiskusnim „kolegom“ Predragom Zorićem.

„Studiram na Ekonomskom fakultetu u Subotici, pa kako sam „odradio“ ispitni rok, došao sam da zaradim koji dinar, da olakšam roditeljima...“, kaže Predrag, budući poslovni informatičar, kojem rano ustajanje za „šihtu“ i osmočasovno radno vreme pada nešto lakše nego srednjoškolcima. - Ma, nije teško, a u društvu nije ni dosadno, uostalom uzmeš telefon, slušalice u uši, izabereš plej listu, pa i vreme odmiče - smeje se Predrag, koji kao i kolege na sat zarađuje 200 dinara, što je u ovom kraju možda i najviša nadoknada za jedan sat proveden u lakšim sezonskim poslovima, kojih se ne libe ni daleko stariji.

Jedan od njih je i Stipan Pap, kojeg u ovoj grupi svi znaju kao Deda, pošto se sa svojih 67 godina prema ostatku ekipe i ponaša kao roditelj njihovih roditelja.

„Ma imam ja i svoja tri unuka, u Novom Sadu su, ali i ovi mi dođu isto unučad“, smeje se Pap.

„Ovakvi poslovi su mi i penziju doneli, zaradio sam je u, tada društvenom, poljoprivrednom preduzeću, pa naravno da mi nije teško. Još ove godine i nema nekih većih vrućina, pa je milina...“, tvrdi Stipan koji na ovaj način popravlja „krvnu sliku“ penzionerskog čeka.

Bez obzira na dobro raspoloženje ovih omladinaca i deda, da je problem sa radnom, pa i onom sezonskom, snagom sve veći uveravaju i u omladinskim zadrugama koje ih angažuju. Zakonske izmene dodatno su im zakomplikovale proceduru angažovanja sezonaca, pa u glas tvrde da je gotovo nemoguće ispoštovati sve odredbe, pogotovo što se ni inspektori rada ne ponašaju unisono. Zato i strepe od novih najavljenih propisa po kojima će sezonci od sledeće godine gotovo u potpunosti biti izjednačeni sa stalno ili povremeno zaposlenima.

Ko će brati i okopavati somborske voćnjake, vinograde i njive, veliko je pitanje na koje ovde niko nema odgovor.

Tekst i foto: Milić Miljenović