Све мањи број радника на располагању сомборским послодавцима

Како ствари стоје, макар када је Сомбор у питању, у последњих две-три године ствари су се драматично промениле, па је на западу Бачке (каква год да је званична статистика Националне службе за запошљавање) готово вриштећи алармантан недостатак радне снаге. Узрока за то је много, од вишедеценијског негативног природног прираштаја и иначе карактеристичног за Војводину, преко опште депопулације изазване лакшим прометом људи и услуга на евро континенту, без обзира на српску изопштеност из породице ЕУ земаља, до тога да је у Сомбору и околини стицајем животних и историјских околности огроман број његових житеља у ситуацији поседовања двојних држављанстава, па следствено томе и гастарбајтерски курентних пасоша Мађарске или Хрватске.

Који год били разлози и размере нестанка радно способног становништва у овом крају, то се по правилу прво осетило у пољопривреди, као грани која тражи претежно сезонске и раднике са најнижим квалификацијама, мада озбиљна предузећа у овој бранши трактористе, заштитаре биља, ветеринаре или сродне инжењере и техничаре, у њиховом недостатку, „траже свећом“.

„Сама Риђица, па и Станишић, као рубна села имају проблема са овим, а како ствари стоје ситуација ће се додатно компликовати“, каже Горан Гардијан, један од најузорнијих овдашњих воћара, који оправдано стрепи како ће обрати свој овогодишњи обећавајући род јабука са око четири хектара.

„Крај нас је мастодонтски индустријски воћњак једног од предузећа, тренутно са засадима од 120 хектара, ове године се проширују за још толико засада, па готово све и један расположиви радник одлази тамо. Ко ће брати мој воћњак, али и све бројније риђичке винограде, заиста не знам. По свему судећи мораћемо се у потпуности окренути искључиво властитим породицама, па колико њени чланови узмогну, толики ће и пољопривредни поседи бити.“

Суморна слика донекле се побољша током летњих ферија, које већ традиционално градска омладина искористи за одлазак на лакше сезонске пољопривредне радове, не би ли допунила свој џепарац. Брање вишања и трешања, кидање метлица семенског кукуруза, брање поврћа... и нису неки атрактивни и превише добро плаћени послови, али сасвим достатни за школску и студентску омладину која тако себи обезбеди додатни приход, а родитељима помогне у буџетирању породичне касе.

„Прве године долазим на кидање метлица, ово ми је десети дан, није тако лоше“, сведочи сомборски тинејџер Михајло Вемић, ученик Средње техничке школе, кога са већом групом школских другара и другарица затичемо на парцели једног од овдашњих пољопривредних предузећа које се баве производњом семенског кукуруза. Није тешко, мада има доста да се ради, али више ми је досадно, јер мораш да будеш пажљив да не би случајно пропустио неку метлицу.

Михајло управо дели доручак са старијим, али исто тако неискусним „колегом“ Предрагом Зорићем.

„Студирам на Економском факултету у Суботици, па како сам „одрадио“ испитни рок, дошао сам да зарадим који динар, да олакшам родитељима...“, каже Предраг, будући пословни информатичар, којем рано устајање за „шихту“ и осмочасовно радно време пада нешто лакше него средњошколцима. - Ма, није тешко, а у друштву није ни досадно, уосталом узмеш телефон, слушалице у уши, изабереш плеј листу, па и време одмиче - смеје се Предраг, који као и колеге на сат зарађује 200 динара, што је у овом крају можда и највиша надокнада за један сат проведен у лакшим сезонским пословима, којих се не либе ни далеко старији.

Један од њих је и Стипан Пап, којег у овој групи сви знају као Деда, пошто се са својих 67 година према остатку екипе и понаша као родитељ њихових родитеља.

„Ма имам ја и своја три унука, у Новом Саду су, али и ови ми дођу исто унучад“, смеје се Пап.

„Овакви послови су ми и пензију донели, зарадио сам је у, тада друштвеном, пољопривредном предузећу, па наравно да ми није тешко. Још ове године и нема неких већих врућина, па је милина...“, тврди Стипан који на овај начин поправља „крвну слику“ пензионерског чека.

Без обзира на добро расположење ових омладинаца и деда, да је проблем са радном, па и оном сезонском, снагом све већи уверавају и у омладинским задругама које их ангажују. Законске измене додатно су им закомпликовале процедуру ангажовања сезонаца, па у глас тврде да је готово немогуће испоштовати све одредбе, поготово што се ни инспектори рада не понашају унисоно. Зато и стрепе од нових најављених прописа по којима ће сезонци од следеће године готово у потпуности бити изједначени са стално или повремено запосленима.

Ко ће брати и окопавати сомборске воћњаке, винограде и њиве, велико је питање на које овде нико нема одговор.

Текст и фото: Милић Миљеновић