SRPSKA POLJOPRIVREDA SVE MLAĐA Svaki sedmi poljoprivrednik potpada u kategoriju “mladih” TANASKOVIĆ: Ovo je BUDUĆNOST! Evo šta sve možete da DOBIJETE OD DRŽAVE ako želite da se bavite agrarom (FOTO)

Da raste broj onih koji žive od poljoprivrede u Srbiji, a imaju ispod 40 godina, potvrdila je ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković na Kopaonik biznis forumu.

Prema njenim rečima, svaki sedmi vlasnik poljoprivrednog gazdinstva ima manje od 40 godina, a prosečna starost jednog gazde u Srbiji ranije je bila 61 godina, dok je sada 59.

To nije šala, to govori u prilog činjenici da su ljudi iz drugih oblasti ušli u poljoprivredu, jer su shvatili šta na globalnom nivou znači hrana. Ovo je budućnost, dodala je Tanasković.

Ovaj podatak ukazuje na činjenicu da poljoprivreda, jedan od ključnih stubova srpske ekonomije, danas dobija novo i mlađe lice, a o dobrim vremenima za mlade u poljoprivredi govorila je i ranije resorna ministarka Jelena Tanasković.

Državne subvencije dostupne bez bodovanja za mlade

Inače mladi poljoprivrednici mogu konkurisati za sve dostupne državne subvencije bez potrebe za bodovanjem, dok su za druge fondove, poput onih u kojima država učestvuje zajedno sa Evropskom unijom, IPARD fondovi, bodovanje će i dalje biti potrebno, ali posebnu prednost imaju mlađi od 40 godina.

Što se tiče nacionalnog budžeta, tu nema potrebe za bodovanjem, jer svi dobijaju, a što se tiče drugih investicija, poput IPARD-a i kreditnih linija, tu će svuda mladi imati poseban dodatak u bodovima, istakla je ministarka Jelena Tanasković.

Kako je rekla, mladi su prepoznati, pored IPARD-a, i u projektu konkurentne poljoiprivrede, poznatijeg kao "50:40:10, gde će imati prednost za dobijanje subvencija.

Gazde pre četrdesete

I iskustva iz srpskih sela svedoče da su mladi itekako zainteresovani za poljoprivredu. Kako je za Kurir izjavila Vesna I. iz jednog sela pored Raške, odluka da se porodično bave stočarstvom, odnosno kozama, jedna je od najznačajnih koje su doneli.

Kao profesorka ruskog jezika u srednjoj školi i majka četvoro dece, zajedno sa svojim suprugom Borislavom I. uspela je da izgradi farmu sa 40 koza, i sve to u svoj 36. godini. Kako kaže, kao mladim poljoprivrednicima, svaka pomoć im je dobrodošla.

Savremena poljoprivreda u Srbiji predstavlja priliku i za mlade ljude poput mene i mog muža. Zahvaljujući podršci države kroz subvencije po priplodnom grlu, uspeli smo da, sa nepunih četrdeset godina, našu malu farmu podignemo na viši nivo i postanemo deo rastućeg sektora poljoprivrede. Sada prodajemo kozji sir i mleko i od toga živimo i našim proizvodima hranimo našu decu. Znamo šta proizvodimo, a naša priča pokazuje da uz upornost, rad i podršku institucija, mladi mogu ostvariti uspeh u ruralnom razvoju i doprineti ekonomskom napretku zemlje, priča Vesna I.

Veća davanja u svim sektorima

Inače, država i Ministarstvo poljoprivrede odredili su veće subvencije za poljoprivredu od početka 2024. godine. Na primer, minimalni iznos premije za mleko je ove godine, izmenom zakona, povećan sa deset na 15 dinara, kao i minimalani iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara. Od 1. januara subvencije po hektaru iznose 18.000 dinara, a premija za mleko 19 dinara po litru.

Ko ima pravo na podsticaje?

Kako navodi Ministarstvo poljoprivrede, pravo na podsticaje imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju u svoje ime i za svoj račun, dok subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu. Svi zainteresovani poljoprivredni proizvođači mogu podneti zahtev za podsticaje na portalu ePodsticaji.

Kada je u pitanju stočarstvo, pravo na pomoć za kvalitetna priplodna grla ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje:

- Ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju

- je u Registru poljoprivrednih gazdinstava izvršilo obnovu registracije za tekuću godinu za

najviše 300 kvalitetnih priplodnih mlečnih krava

- najmanje 30 kvalitetnih priplodnih ovaca ili ovnova, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi za najmanje deset kvalitetnih priplodnih ovaca ili ovnova

- najmanje deset kvalitetnih priplodnih koza ili jarčeva, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi za najmanje pet kvalitetnih priplodnih koza ili jarčeva

- najmanje deset kvalitetnih priplodnih krmača ili nerastova

U budžetu Republike Srbije su za poljoprivredu su predviđena i davanja za kvalitetna grla, pa umesto 25.000 sada subvencija iznosi 40.000 dinara; subvencije za krmače su povećane sa 15.000 na 18.000; subvencije za ovce i koze iznose 10.000 dinara umesto 7.000 dinara; subvencije za košnice su sa 800 podignute na 1.000 dinara

U šta mladi investiraju?

Da interesovanje mladih za bavljenje poljoprivredom raste, pokazuje i broj podnetih zahteva za subvencije koje su im namenjene. Uglavnom investiraju u mehanizaciju.

Veliko interesovanje mladih poljoprivrednika zabeleženo je u okviru IPARD programa. Od početka sprovođenja, mladi poljoprivrednici su kroz 9 javnih poziva podneli ukupno 1.224 zahteva, što je gotovo 40 odsto svih podnetih zahteva. U okviru Mere 1 koja je namenjena ulaganjima u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, mladi su podneli 1.017 zahteva, dok su u okviru Mere 7, namenjene razvoju ruralnog turizma, podneli 207 zahteva. Ukupno je odobreno 672 projekata mladih poljoprivrednika sa ukupnom podrškom od gotovo 90 miliona evra, kažu iz Uprave za agrarna plaćanja.

Sličan je trend uočen i u okviru mera ruralnog razvoja koje se isplaćuju iz nacionalnog budžeta. Na drugoj strani, startap podršku za pokretanje primarne biljne i stočarske proizvodnje na sopstvenom gazdinstvu dobilo je 4.684 mladih poljoprivrednika.

Najveće interesovanje mladi su ipak iskazali u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije, popularnog ‘50-40-10’ programa. Više od 2/3 aplikanata u okviru dva javna poziva su upravo mladi korisnici. Na drugoj strani po podacima E-agrara koji beleži pozitivan trend među obnovljenim poljoprivrednim gazdinstvima za 2023. godinu, nosilac svakog sedmog gazdinstva je osoba mlađa od 40 godina što pokazuje da sistemski donete mere daju rezultate.

Dnevnik/Kurir biznis