Silos i prerada žita siguran i isplativ posao
Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, povodom interesovanja povratnika za ulaganje u izgradnju silosa, izjavili su da se izgradnjom silosa i višim fazama prerade može znatno uvećati vrednost pšenice i drugih žitarica.
Krkobabić posebno naglašava da proizvođači pšenice mogu da sačuvaju svoj kapital ako se udruže, izgrade mini silose, a zatim pšenicu prerađuju, čime će uvećati njenu vrednost.
„Umesto da pšenicu prodaju neposredno posle žetve po najnižoj ceni, poljoprivrednicima je najisplativije da je uskladište u svoje savremene silose, gde će biti razvrstana prema kvalitetu, i sačekaju decembar i januar, kada pšenica obično dostigne veću cenu i do 40 procenata”, rekao je Krkobabić, navedeno u saopštenju njegovog Kabineta.
Kaže da je to najefikasniji način za uspeh u borbi za kupca na sve probirljivijem svetskom tržištu, dodajući da je veća šansa za profit u preradi žitarice.
„Pošto mali proizvođač u Srbiji nije investiciono sposoban, a na putu do izvesnije budućnosti, jedina institucija koja može da zaštiti proizvođača i koja ima odgovor na sve izazove je - zadruga”, ukazao je Krkobabić.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, tvrdi da je godinama cena pšenice po pravilu uvek najniža u vreme žetve, i to iz dva razloga - velika je ponuda, a značajan deo naših poljoprivrednika, pogotovu u žitnim područjima, nema svoja odgovarajuća skladišta.
Akademik Dragan Škorić ističe da Srbija ima dobre genetičare za žita. Međutim, nisu iskorišćeni svi naučni potencijali u podizanju prinosa, kao i u razvijanju ekonomski jakog sistema prerade koji će, uz izvesna ulaganja, prerađivačima žitarica uvećati zaradu, rekao je Škorić.
Jasna Mastilović, naučni savetnik Naučnog insituta za prehrambene tehonologije u Novom Sadu, podržava stav ministra Krkobabića da je udruživanje šansa za čuvanje kapitala i veću zaradu.
Dodatnu vrednost udružena poljoprivredna gazdinstva u oblasti proizvodnje žita mogu da ostvare izgradnjom mini skladišta za žita i otvaranjem mini pogona za prečišćavanje i ljuštenja žita, preradu žita u integralna brašna, proizvodnju gotovih smeša za pekarske proizvode, proizvodnju pahuljica od žita, testenine, smrznutih testa...
Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozivao je povratnike i druge zainteresovane građane da razmisle o ulaganju u skladištenje i preradu žitarica.
Među žitaricama - kukuruzu, ječmu, ražu, ovsu... pšenica je kultna i strateški najvažnija kultura za svaku državu.
Naime, prema podacima iz Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica „Žita Srbije”, pšenica se na poljima Srbije u proteklih osam godina seje prosečno na oko 587.000 ha.
Sa godišnjom proizvodnjom od oko 2,5 miliona tona pšenice, Srbija je na 17. mestu u Evropi i čini svega 0,5 odsto svetske proizvodnje.
Godišnji izvoz pšenice Srbije u proseku za poslednjih osam godina iznosio je oko milion tona.
Pšenica je prodavana po prosečnoj ceni od oko 160 dolara po toni, dok početna otkupna cena pšenice svake godine u Srbiji izaziva polemiku i nezadovoljstvo među proizvođačima.
Z. D.
