Pšenica se vrti oko 15 dinara, a paori bi 18

Lane je otkup krenuo sa 16,5  dinara, a tokom jeseni pšenica je dostigla i 19 dinara po kilogramu, dok sada agronomi računaju da bi realno bilo da kilogram žita košta 15 dinara.

Za  ratare je 15 dinara po kilogramu neprihvatljivo, pa kažu da bi ovogodišnji rod trebalo da vredi između 18 i 19 dinara. Ono u čemu se slažu jeste da se pšenica iz godine u godinu sve manje seje (lane posejano oko 530.000 hektara, a u setvi  2015. godine žito je zauzelo 600.000 hektara), i da će u ovoj žetvi prinos biti znatno manji. 

" Ulazimo u žetvu sa zalihama pšenice od oko 500.000 tona neprodate od prošlogodišnje žetve. U protekle četiri godine na svetskom tržištu je sve više pšenice pa ta činjenica drži malu cenu, jer cenu ove primarne poljoprivredne kulture diktira cena na svetskim berzama. Trenutno je cena žita od 15,5 do 16 dinara po kliogramu, mada je realna 15 dinara",  kaže direktor “Žita Srbije” –Udruženja  za unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica Vukosav Saković.

U Robnim rezervama još ne znaju  da li će otkupljivati žito i po kojoj ceni.

"To će odlučiti ministarstva za finansije i poljoprivredu",kaže načelnik Odeljenja  za prehrambene proizvode u Republičkim robnim rezervama Milomir Rakić.

Veli da su lane otkupljivalo samo kukuruz, a da li će tako biti i ove godine znaće se posle sastanka predstavnika ta dva ministarstva i čelnika Republičkih robnih rezervi.

On kaže da se očekuje rod od oko 2,2 miliona tona, odnosno milion tona manje nego 2016. godine, a da će prinos po hektaru  biti najmanje 20 odsto slabiji nego lane i  da je pšenice posejano 11 odsto manje nego u setvi  2015 godine.

„Lane je rod žita bio rekordan, prvi put u Srbiji zabeležen je prinos od pet tona po hektaru. Ove godine prinos neće biti veći od četiri  hektara po toni,  zbog lošeg vremena, duge i jake zime i nedostatka vlage“, kaže Saković.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav  Kiš ukazuje da država treba da se opredeli da li će vojvođanska ravnica ostati žitnica ili će njive prekriti druge poljoprivredne kulture.

„Iz godine u godinu sve je manje pšenice na poljima, pa se opravdano postavlja pitanje da li dolazi vreme da će žita biti samo za domaće potrebe, premda bi pšenica trebala da bude jedan od ovdašnjih izvoznih proizvoda“, kaže Kiš.

Dodaje da bi kilogram zrna trebao bi da košta od 18 do19 dinara, a sve ispod te cene nije prihvatljivo za poljoprivrednike jer gotovo svi ratari drže zemlju u zakup, što je  za njih trošak više.

„Svi iz godine u godinu postajemo sve veći gubitnici jer se manje seje i manje i izvozi, država ostaje bez PDV,   a ratari se posle višegodišnjih loših iskustava opredeljuju za druge poljoprivredne kulture“, zaključuje Kiš.

Z. Delić