KLIMA POMERA ROKOVE U POLJOPRIVREDI Suša tera da se seje ranije, kukuruz već u martu
Najbolji lek za sušu je, naravno, navodnjavanje, ali u vreme vidljivih klimatskih promena potrebno je menjati i navike da bi se dobili solidni prinosi uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama.
Pomeranje rokova u setvi primarnih poljoprivrednih kultura u odnosu na ustaljene termine i izbor hibrida otpornih na klimatske promene trebao bi da bude odgovor ratara u narednim godinama ukoliko kao ove godine suša bude pratila prolećnu setvu. Prisustvo nauke, takođe, mora biti više zastupljeno u setvi, a agronomi još više prisutni na njivama.Treba ih slušati i oslanjati se na njihovo znanje, savete i iskustva.
Setva je završena u iščekivanju padavina. Prolećne biljne vrste na njivama sada dobro izgledaju, pošto je, u međuvremenu, bilo i kiše. Doduše, neravnomerno u svim područjima, ali dovoljno da semena proklijaju i usevi počnu da se razvijaju. Kakva će žetva biti, još je rano prognozirati.
Za poslednje tri decenije, svaka druga godina u Srbiji bila je sušna. Samo od 2000. godine štete su preko šest milijardi dolara, procene su stručnjaka.
Kukuruz je kod nas primarna biljna vrsta koja se seje na najvećim površinama. Smatra se da je u ovoj setvi posejan na iznad 900.000 hektara. Po knjigama treba ga sejati od 5. do 25 aprila, ali bilo je primera ove sezone da su ga zemljoradnici sejali i u prvoj dekadi marta i nisu pogrešili.
- Oni koji su ga već u martu posejali sada imaju kukuruz bolji od ratara koji su ga kasnije sejali. Taj martovski kukuruz biće u prednosti u generativnoj fazi ako završi oplodnju pre velikih vrućina u julu - naveo je dr Goran Bekavac sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. - Rokovi setve kukuruza sada idu prema martu jer temperatura zemljišta odgovara da se seme kukuruza položi u oranicu, samo što treba birati srednje rane sorte.
Žetva će, ukoliko klima i dalje bude topla i sušna, poraniti u odnosnu na protekle godine. Pšenica će se već u junu žeti, a pre nje ječam.
Poljoprivrednik iz Bečeja Nador Kovač kazao je da će ječam žeti već već naredne sedmice.
On godinama, inače, primenjuje raniju setvu. U ovu setvu krenuo je već 23. marta i do 5. aprila posejao kukuruz, soju,suncokret...
Poručio je poljoprivrednicima da u vreme klimatskih promena, ukoliko žele da imaju kvalitetan rod i dobre prinose, moraju da budu prisutni na svim poljima.
U pogledu prinosa suncokreta, klimatske promene uljarici uopšte ne smetaju, jer prosečan rod suncokreta najmanje varira u odnosu na sve druge prolećne biljne vrsta. Dugi niz godina kreće se od 2,7 do tri tone po hektaru i to su najbolji rezultati u svetskim okvirima.
- Usev je za sada u dobrom stanju, imamo već ustaljenih oko 270.000 hektara posejanog suncokreta. Bilo je problema sa sušom, na nekim poljima sa insektima, korova nema puno i za sada je situacija na njivama dobra, ali još je dug period pred nama do žetve - istakao je dr Vladimir Miklič.
Z. Delić
Foto: Dnevnik
