PROIZVODNJA GLJIVA Uloženo u pečurke vrati se za tri godine
Ulaganje u proizvodnju gljiva u Srbiji može biti isplativ posao, a isplativost je veća ako se proizvođači udruže, tvrdi Nacionalni tim za preporod sela Srbije.
Po grubim procenama stručnjaka za gljive Ivanke Milenković, godišnja proizvodnja pečuraka u zaštićenom prostoru u Srbiji je između 3.500 i 4.000 tona, dok je, po podacima Zavoda za zaštitu prirode, 2018. godine u Srbiji sakupljeno 9.200 tona pečuraka iz prirode. Tokom poslednjih pet godina prosečno se od izvoza pečuraka ostvarivalo 5,2 miliona evra godišnje – najviše s tržišta Italije, Nemačke, Švajcarske i Austrije. Srbija godišnje uveze oko 20 tona pečuraka, ukupno vrednih 70.000 evra.
Po rečima kopredsednika Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministra Milana Krkobabića, podaci o tome da je izvoz pečuraka iz Srbije čak 75 puta veći od uvoza deluju optimistički.
– Ipak, činjenica da najveći deo našeg izvoza čine gljive sakupljene iz prirode i da količina tih gljiva drastično varira iz godine u godinu, pošto zavisi od vremenskih uslova, jasno nas upućuje na zaključak da u Srbiji postoje neiskorišćeni resursi za proizvodnju gljiva u kontrolisanim uslovima – rekao je Krkobabić.
Stručna pomoć
Nacionalni tim za preporod sela obezbediće i stručnu pomoć onima koji se odluče za uzgoj pečuraka u zaštićenom prostoru. Kako je saopšteno, za sve zainteresovane će biti organizovane stručne posete uspešnim pečurkarskim proizvodnim centrima, uz savete o tome kako se udružiti u zadrugu.
On je istakao i da bi na putu do dobre zarade domaćini trebalo da se udruže u specijalizovane pečurkarske zadruge.
– Tu će imati istinsku šansu da gljive prerađuju i malim dopadljivim pakovanjima osvajaju evropsko i svetsko tržište jer će udruženi moći lakše i brže da kupe dehidrator, koji će im pomoći da produže rok trajanja šampinjona, biraju kupca i ne zavise od nakupaca i prekupaca – objasnio je Krkobabić.
Po rečima Ivanke Milenković, realno je očekivati da se novac uložen u proizvodnju pečuraka vrati za oko tri godine, dok se, po kalkulaciji Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kapital vraća za dve godine i jedan mesec.
Nacionalni tim za preporod sela Srbije pozvao je povratnike i sve druge zainteresovane građane da ulažu u proizvodnju gljiva, osnuju poljoprivredno gazdinstvo i udruže se u specijalizovane zadruge koje će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela”.
Z. Delić
