PREPOROD SELA Najisplativije borovnice, jabuke, jagode, maline
Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz instranstva koji žele da ulažu u voćarstvo da se danas u Srbiji najviše isplati ulagati u proizvodnju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešanja.
Ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić i profesor na novosadskom Poljoprivrednom Fakultetu Zoran Keserović podsećaju da se voćarstvo pokazalo kao dobar model povećanja standarda stanovništva i rešavanja ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.
Pored toga, voćarstvo je pokrenulo i druge grane privrede, a zapošljava 10-20 puta više radne snage i ostvaruje daleko veći profit.
U strukturi izvoza agrarnih proizvoda iz Srbije u 2018. godini voće i povrće se nalazi na prvom mestu sa 23 odsto.
Izvoz voća u 2018. godini iznosio je oko 618 miliona dolara, 2017. oko 680 miliona dolara, 2016. oko 625 miliona dolara. Samo od izvoza jabuke Srbija godišnje zarađuje više od 120 miliona dolara, saopšteno je iz Krkobabićevog kabineta.
Sveže voće se u proseku izvozilo sa cenom od 0,89 dolara, a prerađeno 1,82 dolara, što, kako se navodi da bi se trebalo orijentisati na proizvode veće finalne vrednosti.
Ministar je posebno naglasio da je šansa za veću zaradu u razvijanju višeg stepena prerade i udruživanju u specijalizovane voćarske zadruge.
„Činjenica da se Nacionalnom timu za preporod sela Srbije javilo na desetine povratnika iz inostranstva zainteresovanih da ulažu u voćarstvo svog zavičaja, jasno govori da su ljudi prepoznali tu granu poljoprivrede kao visokoprofitabilnu. Konsultujući struku, upućujemo ih da ulažu u najisplativije voćne kulture”, naveo je Krkobabić.
Po profitabilnosti u Srbiji se izdvajaju borovnica, jabuka, jagoda, malina i trešnja, a perspektivu imaju i višnja, posebno sorte koje imaju krupan plod, ali i kajsija, leska, orah i kruška, te druge vrste voća poput šljive, kupine i breskve.
Z. Delić
Voće na 183.602 hektara
Voćnjaci u Srbiji zauzimaju oko 183.602 ektara, odnosno 4,8 odsto površine ukupnog poljoprivrednog zemljišta.To je prema proceni stručnjaka zaista premalo, s obzirom na povoljne klimatske i zemljišne uslove za gajenje voćaka.
Profesor Zoran Keserović smatra da pravac razvoja voćarstva u nerazvijenim područjima treba da se ogleda u povećanju površina pod intenzivnim voćnim zasadima.
