Prehrambena industrija uglavnom u našim rukama

Znamo da imamo pšenice, kukuruza, soje , suncokreta...za svoje potrebe i za izvoz, pa ne obraćamo pažnju na to ko je vlasnik fabrika gde se proizvode osnovne životne namirnice... U krizi kakva je sada i kakva se sprema, ni to nije nevažno.

Obrađujemo malo iznad 3,4 miliona hektara njiva, a mogli bi i više jer raspolaženo sa 4,1 milion hektara obravidog zemljišta, pa je agrar naš najveći potencijal.

Domaća prehrambena industrija konkurenta je stranoj jer imamo kvalitetne proizvode, koje i prodajemo na inotržištima, pa je tako Srbija prošle godine ostvarila prihod od 4,2 milijarde evra od poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Hleb naš nasušni

Osnovnu hranu hleb pravimo od domaće pšenice jer je sejemo na 630.000 hektara, a mogli bi i na upola manjoj površini - 300.000 i opet bi imali dovoljno za pekarsko-mlinarsku proizvodnju. Doduše, hleb i uvozimo jer u velikim trgovinskim lancima možemo naići i na uvozni hleb umešen od specijalnih vrsta brašna.

Najveći u mlinarsko-pekaraskoj industriji su domaća kompanija AS „Braća Stanković„ i slovenački „Don Don„ .Oni najviše umese hleba, peciva i zamrznutog testa, imaju velike mlinove za skladištenje pšenice , industrijske proizvodne pogone i pekare.

Na domaćem tržištu privređuje još 20 do 30 većih ovdašnjih industrijskih mlinova i stotinak pogona malih kapaciteta.

Raspolažemo i sa velikim prerađivačkim kapacitetima, čiji su vlasnici domaći i strani preduzetnici.

Trenutno se vadi šećerna repa posejana na 30.000 hektara, što je znatno manje nego prošle godine ili pre tri godine, ali dovoljno da zadovolji domaće potrebe i još da se proda u izvoz.

Imamo četiri šećerane i dve kompanije koje prerađuju repu.

Domaća „Sunoko”, u sastavu MK grupe, od industrijske biljke proizvodi šećer u fabrikama u Vrbasu, Kovačici i Pećincima i grčka kompanija „Helenik šugar„ koja radi repu samo u fabrici šećera u Crvenki, dok već nekoliko godina pod ključem drži šećeranu u Žablju.

Po preradi šećerne repe smo jedinstveni u okruženju jer fabrike šećara nema u našem ni bližen ni širem okruženju.

Suncokret sejemo, kako koje godine, od 220.000 hektara pa naviše, pre dve, tri godine setva je dostigla istorijski makisimu - 250.000 hektara. Imamo više uljara kojima upravljaju domaći i strani poslodavci. Dve fabrike drže naše kompanije, „ Invej” je vlasnik „Vitala” u Vrbasu, a „Mirotin grupa” uljare „Banat” u Novoj Crnji, čija je robna marka „Cvet Banata”

Hrvatska kompanija „Fortenova grupa” ima vlasništvo nad fabrikom „Dijamant” u Zrenjaninu.

Suncoretovo ulje kupujemo u Šidu od moldavske kompanije „Trans oli grupe”, koja je vlasnik uljare poznate po robnoj marki „Iskon”. Tu je i fabrika ulja „Sunce” u Somboru, kojom upravlja „Bimal” iz Brčkog.

Mlekari i prerađivači zajedno na tržištu

Povodom krize u mlekarstvu, agrarni analitičar iz Novog Sada Branislav Gulan smatra da se problemi mogu prebroditi uključivanjem stočara u suvlasništvo nad mlekarama, kao što je to praksa u Danskoj i Holandiji.

- U našoj zemlji pokrenuta su složena pitanja koja se odnose na cene sirovog mleka, odnosa proizvođača, prerađivača i države i mišljenja udruženja proizvođača mleka da se podsticaj države „sliva u tuđe yepove„. Tvrdi se da je ta oblast na dnu, sa strahom za opstanak proizvodnje mleka i mesa - smatra Gulan. - Trenutak je da poljoprivrednik ne prodaje mleko prerađivaču, već da na tržište izlaze zajedno, a profit dele prema unapred utvrđenoj srazmeri. To bi rešilo mnoge probleme jer su se mlekri našli u svojevrsnim „makazicama„ između sve skupljih troškova proizvodnje i slabe prodaje.

Sve nabrojane fabrike, osim ulja, prizvode na desetine drugih namirnica - margarine, sosove, kečape, majoneze... Mada imamo pašnjake i sirovine za stočnu hranu, meso i uvozimo. O uvozu svinjetine najviše je bilo polemike zbog dobrih domaćih uslova za tov svinja. Ali u proteklih nekoliko meseci, u rashladnim vitrinama kao da nema svinjetine sa strane, pošto svuda stoje oznake da je meso poreklom iz Srbije.

Kada je ova namirnica u pitanju, tu su lideri domaće kompanije. Najveći po preradi mesa i tovu svinja je IM „Matijević„ iz Novog Sada, a onda slede „Juhor„ (Jagodina)u sastavu „Delta holdinga” i „Karneks” (Vrbas)u posedu MK grupe .

I na kraju o mleku. Nemamo ga dovoljno i počeli smo da ga uvozimo. Pre dve, tri decenije imali smo razvijenu mlekarksu industriju i brojno stado krava mlekulja. Ovom važnom industrijom upravljaju strani poslodavci.

„Imlekom”, značajnim domaćim snabdevačem mleka i prerađevina, upravlja najveći investicioni fond u centralnoj i istočnoj Evropi „Mid Europa Partners„, sa sedištem u Londonu. „Somboled”, iza koga je robna marka „Prezidnet” u Somboru, je u posedu francuskog poslodavaca Laktalis grupe,

„Mlekoproduktom„ (robna marka „Biser”) takođe upravljaju Francuzi, francuska kompanija „Bongrain„, odnosno „Savencia Fromage Dairy„.

Z. Delić