Прехрамбена индустрија углавном у нашим рукама

Знамо да имамо пшенице, кукуруза, соје , сунцокрета...за своје потребе и за извоз, па не обраћамо пажњу на то ко је власник фабрика где се производе основне животне намирнице... У кризи каква је сада и каква се спрема, ни то није неважно.

Обрађујемо мало изнад 3,4 милиона хектара њива, а могли би и више јер располажено са 4,1 милион хектара обравидог земљишта, па је аграр наш највећи потенцијал.

Домаћа прехрамбена индустрија конкурента је страној јер имамо квалитетне производе, које и продајемо на инотржиштима, па је тако Србија прошле године остварила приход од 4,2 милијарде евра од пољопривредних и прехрамбених производа.

Хлеб наш насушни

Основну храну хлеб правимо од домаће пшенице јер је сејемо на 630.000 хектара, а могли би и на упола мањој површини - 300.000 и опет би имали довољно за пекарско-млинарску производњу. Додуше, хлеб и увозимо јер у великим трговинским ланцима можемо наићи и на увозни хлеб умешен од специјалних врста брашна.

Највећи у млинарско-пекараској индустрији су домаћа компанија АС „Браћа Станковић„ и словеначки „Дон Дон„ .Они највише умесе хлеба, пецива и замрзнутог теста, имају велике млинове за складиштење пшенице , индустријске производне погоне и пекаре.

На домаћем тржишту привређује још 20 до 30 већих овдашњих индустријских млинова и стотинак погона малих капацитета.

Располажемо и са великим прерађивачким капацитетима, чији су власници домаћи и страни предузетници.

Тренутно се вади шећерна репа посејана на 30.000 хектара, што је знатно мање него прошле године или пре три године, али довољно да задовољи домаће потребе и још да се прода у извоз.

Имамо четири шећеране и две компаније које прерађују репу.

Домаћа „Суноко”, у саставу МК групе, од индустријске биљке производи шећер у фабрикама у Врбасу, Ковачици и Пећинцима и грчка компанија „Хеленик шугар„ која ради репу само у фабрици шећера у Црвенки, док већ неколико година под кључем држи шећерану у Жабљу.

По преради шећерне репе смо јединствени у окружењу јер фабрике шећара нема у нашем ни ближен ни ширем окружењу.

Сунцокрет сејемо, како које године, од 220.000 хектара па навише, пре две, три године сетва је достигла историјски макисиму - 250.000 хектара. Имамо више уљара којима управљају домаћи и страни послодавци. Две фабрике држе наше компаније, „ Инвеј” је власник „Витала” у Врбасу, а „Миротин група” уљаре „Банат” у Новој Црњи, чија је робна марка „Цвет Баната”

Хрватска компанија „Фортенова група” има власништво над фабриком „Дијамант” у Зрењанину.

Сунцоретово уље купујемо у Шиду од молдавске компаније „Транс оли групе”, која је власник уљаре познате по робној марки „Искон”. Ту је и фабрика уља „Сунце” у Сомбору, којом управља „Бимал” из Брчког.

Млекари и прерађивачи заједно на тржишту

Поводом кризе у млекарству, аграрни аналитичар из Новог Сада Бранислав Гулан сматра да се проблеми могу пребродити укључивањем сточара у сувласништво над млекарама, као што је то пракса у Данској и Холандији.

- У нашој земљи покренута су сложена питања која се односе на цене сировог млека, односа произвођача, прерађивача и државе и мишљења удружења произвођача млека да се подстицај државе „слива у туђе yеpovе„. Тврди се да је та област на дну, са страхом за опстанак производње млека и меса - сматра Гулан. - Тренутак је да пољопривредник не продаје млеко прерађивачу, већ да на тржиште излазе заједно, а профит деле према унапред утврђеној сразмери. То би решило многе проблеме јер су се млекри нашли у својеврсним „маказицама„ између све скупљих трошкова производње и слабе продаје.

Све набројане фабрике, осим уља, призводе на десетине других намирница - маргарине, сосове, кечапе, мајонезе... Мада имамо пашњаке и сировине за сточну храну, месо и увозимо. О увозу свињетине највише је било полемике због добрих домаћих услова за тов свиња. Али у протеклих неколико месеци, у расхладним витринама као да нема свињетине са стране, пошто свуда стоје ознаке да је месо пореклом из Србије.

Када је ова намирница у питању, ту су лидери домаће компаније. Највећи по преради меса и тову свиња је ИМ „Матијевић„ из Новог Сада, а онда следе „Јухор„ (Јагодина)у саставу „Делта холдинга” и „Карнекс” (Врбас)у поседу МК групе .

И на крају о млеку. Немамо га довољно и почели смо да га увозимо. Пре две, три деценије имали смо развијену млекарксу индустрију и бројно стадо крава млекуља. Овом важном индустријом управљају страни послодавци.

„Имлеком”, значајним домаћим снабдевачем млека и прерађевина, управља највећи инвестициони фонд у централној и источној Европи „Мид Еуропа Партнерс„, са седиштем у Лондону. „Сомболед”, иза кога је робна марка „Президнет” у Сомбору, је у поседу француског послодаваца Лакталис групе,

„Млекопродуктом„ (робна марка „Бисер”) такође управљају Французи, француска компанија „Бонграин„, односно „Савенциа Фромаге Dairy„.

З. Делић