PAORIMA JE NEOPHODNA HITNA POMOĆ DA SE OPORAVE OD OLUJE Šteta u voćarstvu oko 25 miliona evra

Poznato je samo da se šteta razlikuje od njive do njive i od sela do sela i da ima atara gde je usev polegao kao da je valjak prešao preko njega, a da su već na susednoj parceli i kukuruz i suncokret ostali netaknuti.

Znamo da smo suncokreta, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, posejali na malo više od 240.000 hektara, a kukuruza na oko 940.000 hektara, što je više nego dovoljno za domaće potrebe, bez obzira na to što ćemo sada zbog klimatskih nepogoda imati manje površina pod ovim kulturama.

Dr Goran Bekavac sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad kazao je da se još ne zna koliko je površina pod kukuruzom nevreme uništilo i da je sada najvažnije da u narednom periodu klima bude umerena kako bi prinosi na preostalom kukuruzu bili dobri.

- Kiša nam više ne treba jer je padavina bilo odviše tokom proleća, zbog čega je formiran plitak korenov sistem i zato je tokom olujnog vetra na njivama polegao bez izgleda da se oporavi. U narednom periodu najviše treba sunca, ali ne jakog već umerenog, sa dnevnom teperaturom od 30 do 32 stepena - naveo je dr Bekavac. - Imamo opet tešku godinu za poljoprivredu, lane je bila sušna sa visokim dnevnim temeraturama zbog koje su prinosi kukuruza bili ispod proseka, a ove mnogo padavine sa vremenskim nepogodama, što opet može da umanji prinose žitarice.

Agrarni analitičar Milan Prostran kazao je za „Dnevnik” da ćemo, bez obzira na ćudi klime, imati hrane i da ne treba da budemo zabrinuti što ima poleglog kukuruza i suncokreta na brojnim njivama. Izvesno je samo, podvukao je, da će nam zbog nevremena izvozni bilansi i kukuruza i suncokreta biti niži nego što smo planirali.

Ali bez obzira na slabiji izvozni rezultat, Prostran smatra da država treba da pomogne poljoprivredu tako što će ratarima omogućiti da obnove proizvodnju, jer je i prošla godina zbog velike suše bila loša u pogledu malih prinosa i tanke zarade.

- Država bi trebala da donese što pre dugoročne mere kako bi se pomoglo zemljoradnicima, da ne bi digli ruke od poljoprivrede - izjavio je Prostran. - Potrebno je da ubrza isplate subvencija, umanji zakupnine državnog zemljišta, oslobodi ih sasvim ili delimično poreza i sa bankarima postigne dogovor da im se odloži plaćanje kreditnih rata - kazao je Porstran.

Dodao je da ne bi bilo loše i da se zemljoradnicima za narednu setvu obezbedi besplatno seme i da bi trebalo da se odmah na njivama na kojima je loša klima uništila kukuruz i suncokret površine iskoriste za nove poljoprivredne kulture, kao na primer da se poseje silažni kukuruz.

- Ne bi bilo dobro da oranice gde su nepogode ostavile trag ostanu neobrađene po više meseci. Trebalo bi ih, čim se polegao usev ukloni, odmah iskoristiti kako bi ratari izvukli bar neku korist, posebno što i lanjske godine nisu ništa bolje prošli - naveo je Prostran.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zoran Keserović izračunao je da je šteta u voćarstvo oko 25 miliona evra i da je stradao najviše Fruškogorski region.

- Samo 100 hektara zasada voća je na padinama Fruške gore pod protivgradnom zaštitom uništilo nevreme. Podizanje hektara protivgradne zaštite po hektaru košta od 35.000 do 40.000 evra - naveo je prof. dr Keserović. Rekao je i da ne pamti da je u proteklih 35 godina bilo nevreme tolikih razmera da strada protivgradna zaštita, čiji se betonski stubovi duboko postavljaju u zemlju.

Z. Delić