ПАОРИМА ЈЕ НЕОПХОДНА ХИТНА ПОМОЋ ДА СЕ ОПОРАВЕ ОД ОЛУЈЕ Штета у воћарству око 25 милиона евра

Познато је само да се штета разликује од њиве до њиве и од села до села и да има атара где је усев полегао као да је ваљак прешао преко њега, а да су већ на суседној парцели и кукуруз и сунцокрет остали нетакнути.

Знамо да смо сунцокрета, према подацима Републичког завода за статистику, посејали на мало више од 240.000 хектара, а кукуруза на око 940.000 хектара, што је више него довољно за домаће потребе, без обзира на то што ћемо сада због климатских непогода имати мање површина под овим културама.

Др Горан Бекавац са Института за ратарство и повртарство Нови Сад казао је да се још не зна колико је површина под кукурузом невреме уништило и да је сада најважније да у наредном периоду клима буде умерена како би приноси на преосталом кукурузу били добри.

- Киша нам више не треба јер је падавина било одвише током пролећа, због чега је формиран плитак коренов систем и зато је током олујног ветра на њивама полегао без изгледа да се опорави. У наредном периоду највише треба сунца, али не јаког већ умереног, са дневном тепературом од 30 до 32 степена - навео је др Бекавац. - Имамо опет тешку годину за пољопривреду, лане је била сушна са високим дневним темературама због које су приноси кукуруза били испод просека, а ове много падавине са временским непогодама, што опет може да умањи приносе житарице.

Аграрни аналитичар Милан Простран казао је за „Дневник” да ћемо, без обзира на ћуди климе, имати хране и да не треба да будемо забринути што има полеглог кукуруза и сунцокрета на бројним њивама. Извесно је само, подвукао је, да ће нам због невремена извозни биланси и кукуруза и сунцокрета бити нижи него што смо планирали.

Али без обзира на слабији извозни резултат, Простран сматра да држава треба да помогне пољопривреду тако што ће ратарима омогућити да обнове производњу, јер је и прошла година због велике суше била лоша у погледу малих приноса и танке зараде.

- Држава би требала да донесе што пре дугорочне мере како би се помогло земљорадницима, да не би дигли руке од пољопривреде - изјавио је Простран. - Потребно је да убрза исплате субвенција, умањи закупнине државног земљишта, ослободи их сасвим или делимично пореза и са банкарима постигне договор да им се одложи плаћање кредитних рата - казао је Порстран.

Додао је да не би било лоше и да се земљорадницима за наредну сетву обезбеди бесплатно семе и да би требало да се одмах на њивама на којима је лоша клима уништила кукуруз и сунцокрет површине искористе за нове пољопривредне културе, као на пример да се посеје силажни кукуруз.

- Не би било добро да оранице где су непогоде оставиле траг остану необрађене по више месеци. Требало би их, чим се полегао усев уклони, одмах искористити како би ратари извукли бар неку корист, посебно што и лањске године нису ништа боље прошли - навео је Простран.

Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Зоран Кесеровић израчунао је да је штета у воћарство око 25 милиона евра и да је страдао највише Фрушкогорски регион.

- Само 100 хектара засада воћа је на падинама Фрушке горе под противградном заштитом уништило невреме. Подизање хектара противградне заштите по хектару кошта од 35.000 до 40.000 евра - навео је проф. др Кесеровић. Рекао је и да не памти да је у протеклих 35 година било невреме толиких размера да страда противградна заштита, чији се бетонски стубови дубоко постављају у земљу.

З. Делић