OD POLJOPRIVREDE MOŽE DA SE ŽIVI, POTREBNO JE SAMO DA UČINITE OVO Miloš Spajić (23) iz Bečeja obezbediće porodici egzistenciju
Dvadesettrogodišnji poljoprivrednik Miloš Spajić iz Bečeja veruje da poljoprivreda ima budućnost. Seje pšenicu, kukuruz, uljanu repicu, ali i pivarski ječam. Uz to, ima planove za razvoj vlastitog posla i gazdinstva.
Na savetovanju poljoprivrednika i agronoma upriličenom na Zlatiboru, u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, od nacionalnog značaja, predstavljeni su mladi ratari koji su se opredelili da ostanu na gazdinstvima svojih roditelja i od poljoprivrede obezbede egzistenciju. Insitut je okupio mlade od severa do juga zemlje, koji u poljoprivrednoj proizvodnji slede uputstva struke i nauke. Bilo je zanimljivo čuti razmišanje Miloša Spajića − zašto je prekinuo setvu soje čim je dobio manji prinos od prosečnih 400 kilograma po jutru.
− Moji od 2012. godine vode statistiku o prinosima soje. Kako smo svake godine imali manji rod po jutru, odlučili smo da je ne sejemo one godine kada je sojinog zrna bilo manje za 400 kilograma po jutru − rekao je Miloš Spajić. − Ne vredi sejati i praviti gubitke, samom sebi praviti bespotrebno probleme.
Jesenas je prvi put posejao ječam, ali ne običan već pivarski, za čiji rod ima obezbeđenog kupca.
− Pošto se mnogo priča o malim pivarama, došao sam na ideju da posejem pivarski ječam, ali sam se za njega opredelio i zato što je pouzdaniji od običnog ječma. Ne mora da se prihranjuje i manje mu treba zaštitnih sredstava, a prosečan prinos, kao i kod pšenice, kreće se od četiri do pet tona po jutru. I uvek je za dva dinara skuplji od običnog ječma. Prošle godine koštao je 24 dinara, a običan je bio 22 dinara –kazao je mladi poljoprivrednik Miloš Spajić.
Mladi poljoprivrednik Miloš Spajić razmišlja o tome da počne proizvodnju crnog luka. Ima mehanizaciju za mašinsku obradu pa mu neće biti potrebna radna snaga, a ima i mogućnost da ga zaliva. Druge planove u vezi s povrtarstvom nema.
− Moji su pre desetak godina gajili paštrnak, kojeg u bečejskom ataru nije bilo. Nije nam se to baš isplatilo i odustali smo − rekao je Spajić.
Osim ječma, seje i uljanu repicu, jer bolje podnosi sušu u nekim kritičnim periodima u godini nego kukuruz.
− Repice smo imali prošle godine 2,7 tona po jutru, što je bio rekordan prinos − rekao je sagovornik.
Miloš napominje da se od poljoprivrede može lepo živeti, ali treba biti racionalan, ne rasipati, već kupovati ono što je potrebno. I ne treba samo od zemlje uzimati već u nju i ulagati.
– Logika u našem domaćinstvu je da se obezbedi mesečna plata, podmire troškovi proizvodnje i nađe vreme za odmor − zaključio je Miloš Spajić.
Z. Delić