OD DIVLJIH JAGODA DO LEŠNIKA Alen Islamović pronašao posao koji je kao pesma

Godišnje se globalno proizvede oko 1,1 milion tona lešnika, a Turska je najveći proizvođač, sa udelom od oko 70 procenata ukupne svetske proizvodnje. Ipak, nije loša situacija ni u našoj regiji, ali je definitivno zahtevan proces, o čemu je progovorio i poznati pevač Alen Islamović, koji je trenutno pauzirao pevačkukarijeru, posvetio se  uzgoju lešnika u okviru preduzeća Farma Islamović, i Aleksandar Mauković iz okoline Šida, koji se trudi da unapredi poslovanje firme Pam Promet, koju je njegov otac osnovao još 1993.

- Zahtevno je, kao i svaki posao. Podrazumeva veliku investiciju na početku, kupovinu zemljišta, sadnica, sistema za navodnjavanje, održavanje voćnjaka. Do prvog roda treba dosta čekati, jer stiže tek u šestoj godini, i to je tek početak, pravi prihod kreće od desete godine - kaže Mauković i dodaje da su u Srbiji najzastupljenije sorte Tonda Gifoni, Tonda Romana, Tonda Nokioni i Enis.

Tonde su uglavnom za konditorsku industriju, dok je Enis više namenjen za sirovu konzumaciju (bez prerade) i bolje se prodaje po marketima. Tonde su italijanske sorte, a Enis američka. Firma Pam Promet lešnik prodaje kao sirovinu, ali i u ambalaži, prodavnicama zdrave hrane i marketima.

- Ukoliko ulazite u osnovnu preradu (odvajanje jezgra od ljuske) treba zadovoljiti visoke standarde. Po srpskom zakonu lešnik ne sme imati veću vlagu od šest procenata, te skrivenu ili vidljivu trulež veću od jedan procenat, u šta se ubraja i ubod od stenice (koji recimo u Italiji može ići do deset procenata), i još mnogo analiza koje mora obaviti akreditovani laboratoriju - objašnjava Mauković za Biznis.rs.

Da je u pitanju zahtevan posao, slaže se i Alen Islamović, koji je želeo da iskoristi zemlju koju je nasledila njegova supruga. Odluka da uđe u posao sa uzgojem lešnika bila je dodatno podstaknuta savetima bivšeg gradonačelnika Bihaća Emdžada Galijaševića. Lešnici se zalivaju isključivo vodom iz reke Une.

- Nije baš jednostavno zabiti grančicu i tražiti od nje da ti odmah rađa plodove. Treba ispitati zemlju, obogatiti je stvarima koje fale u njoj, pogoditi kontinentalne sorte leske, čuvati ih i paziti od sedam do osam godina da bi dočekao plod, a uz to boriti se sa bolestima, parazitima, sušama, prevelikim količinama kiše, mrazevima. S druge strane, lešnik danas porede sa zlatom. Koristi se u farmaciji i to u velikim količinama. Od njega se proizvode ulja za kozmetičke svrhe. Ljuska lešnika ima najbolju kaloričnu vrednost za proizvodnju peleta za grejanje, a koren za uzgoj tartufa, ako to neko zna da uzgaja. Jednom rečju, jedna fenomenalna biljka koja rađa od 80 do 100 godina i nudi veliko bogatstvo onima koji se brinu o njoj - otkrio je Islamović.

- Treba paziti kako se zalivaju, previše vode nije dobro. Prskanja se obavljaju sa dozvoljenim eko sredstvima, jer danas kada plod odnesete na analizu, očitaju vam sve šta ste radili na lešniku i oko njega, čime ste ga hranili, prskali itd. - objašnjava. Ipak, kada se sačeka rod i zadovolji kvalitet, prostora za distribuciju ima.

- Potražnja najviše zavisi od Turske, jer su oni najveći proizvođač na svetu sa 65 do 70 procenata, a najveći svetski kupac je kompanija Ferrero koja kupuje 30 procenata svetske proizvodnje (koja ima prerađivačke kapacitete u Turskoj i Italiji). Skoro pa da se može reći da oni indirektno diktiraju cenu lešnika - smatra Mauković.

Rastuća potražnja

Sličnog mišljenja je i Alen Islamović, koji kaže kako potreba za ovim koštunjavim voćem nikada ne prestaje, naprotiv, iz godine u godinu je sve veća.

- Cena mu svake godine raste od 15 do 20 procenata. Svi smo mi mali proizvođači, ali kad se mali udruže, postaju gigant i postižu dobru cenu na tržištu. Ko je hrabar i ima zemlje, treba sutra da krene u akciju - poručuje Islamović.

(Telegraf bisnis)