ОД ДИВЉИХ ЈАГОДА ДО ЛЕШНИКА Ален Исламовић пронашао посао који је као песма

Годишње се глобално произведе око 1,1 милион тона лешника, а Турска је највећи произвођач, са уделом од око 70 процената укупне светске производње. Ипак, није лоша ситуација ни у нашој регији, али је дефинитивно захтеван процес, о чему је проговорио и познати певач Ален Исламовић, који је тренутно паузирао певачкукаријеру, посветио се  узгоју лешника у оквиру предузећа Фарма Исламовић, и Александар Мауковић из околине Шида, који се труди да унапреди пословање фирме Пам Промет, коју је његов отац основао још 1993.

- Захтевно је, као и сваки посао. Подразумева велику инвестицију на почетку, куповину земљишта, садница, система за наводњавање, одржавање воћњака. До првог рода треба доста чекати, јер стиже тек у шестој години, и то је тек почетак, прави приход креће од десете године - каже Мауковић и додаје да су у Србији најзаступљеније сорте Тонда Гифони, Тонда Романа, Тонда Нокиони и Енис.

Тонде су углавном за кондиторску индустрију, док је Енис више намењен за сирову конзумацију (без прераде) и боље се продаје по маркетима. Тонде су италијанске сорте, а Енис америчка. Фирма Пам Промет лешник продаје као сировину, али и у амбалажи, продавницама здраве хране и маркетима.

- Уколико улазите у основну прераду (одвајање језгра од љуске) треба задовољити високе стандарде. По српском закону лешник не сме имати већу влагу од шест процената, те скривену или видљиву трулеж већу од један проценат, у шта се убраја и убод од стенице (који рецимо у Италији може ићи до десет процената), и још много анализа које мора обавити акредитовани лабораторију - објашњава Мауковић за Biznis.rs.

Да је у питању захтеван посао, слаже се и Ален Исламовић, који је желео да искористи земљу коју је наследила његова супруга. Одлука да уђе у посао са узгојем лешника била је додатно подстакнута саветима бившег градоначелника Бихаћа Емџада Галијашевића. Лешници се заливају искључиво водом из реке Уне.

- Није баш једноставно забити гранчицу и тражити од ње да ти одмах рађа плодове. Треба испитати земљу, обогатити је стварима које фале у њој, погодити континенталне сорте леске, чувати их и пазити од седам до осам година да би дочекао плод, а уз то борити се са болестима, паразитима, сушама, превеликим количинама кише, мразевима. С друге стране, лешник данас пореде са златом. Користи се у фармацији и то у великим количинама. Од њега се производе уља за козметичке сврхе. Љуска лешника има најбољу калоричну вредност за производњу пелета за грејање, а корен за узгој тартуфа, ако то неко зна да узгаја. Једном речју, једна феноменална биљка која рађа од 80 до 100 година и нуди велико богатство онима који се брину о њој - открио је Исламовић.

- Треба пазити како се заливају, превише воде није добро. Прскања се обављају са дозвољеним еко средствима, јер данас када плод однесете на анализу, очитају вам све шта сте радили на лешнику и око њега, чиме сте га хранили, прскали итд. - објашњава. Ипак, када се сачека род и задовољи квалитет, простора за дистрибуцију има.

- Потражња највише зависи од Турске, јер су они највећи произвођач на свету са 65 до 70 процената, а највећи светски купац је компанија Fеrrеro која купује 30 процената светске производње (која има прерађивачке капацитете у Турској и Италији). Скоро па да се може рећи да они индиректно диктирају цену лешника - сматра Мауковић.

Растућа потражња

Сличног мишљења је и Ален Исламовић, који каже како потреба за овим коштуњавим воћем никада не престаје, напротив, из године у годину је све већа.

- Цена му сваке године расте од 15 до 20 процената. Сви смо ми мали произвођачи, али кад се мали удруже, постају гигант и постижу добру цену на тржишту. Ко је храбар и има земље, треба сутра да крене у акцију - поручује Исламовић.

(Телеграф биснис)