NI DA JE OD SUVOG ZLATA, A NE OD BAGREMA Evo koliko bi uskoro mogla DA KOŠTA kila bagremovog meda

Svemu je “kumovao” dugi prolećni hladni i kišni period, koji je praktično “obrao” med.

Minimalne količine bagrema koji je najzastupljeniji u Srbiji, tek nešto veća količina sa lipove i livadske paše, dok je suncokret doneo više prinose meda – to je generalna ocena ovogodišnje sezone meda od strane pčelara.

Naime, rad pčela, u periodu cvetanja voća i medenja bagrema, omeo je dug hladan i kišni period, uz aprilski mraz, što je uzrok veoma malim količinama sakupljenog meda u košnicama.

- Godina je generalno bila loša. Radi se o minimalnim količinama bagrema, zbog čega su mnogi odustajali od ceđenja, ali u proseku po društvu je bilo do pet kilograma. Izvesnih količina bagremovog meda je bilo tamo gde je kasnije cvetao i malo omašio pljuskove i hladno vreme. Nakon toga je lipa i livada krenula, uz malo kišovito vreme, ali obzirom kakav je bagrem bio, ova paša je bila bolja. Pčele su donele izvesne količine, ali to nije puno s obzirom da su trebala da budu jača društva. Ko je selio na suncokret, tu je bilo kao i prethodnih godina, u proseku oko 20 kilograma meda po košnici – obašnjava Miško Evtić, predsednik Asocijacije pčelaraskih organizcija Mačvanskog, Kolubarskog i Sremskog okruga.

Upravo zbog nestabilnih vremenskih uslova tokom proleća, i ove godine se pokazalo da i lokacija ima velikog udela u količinama sakupljenog meda. Primer je pčelinjak porodice Ranković iz Valjeva, sa tridesetak društava, koja su i ovog proleća bila smeštena u voćnjaku u Gornjem Crniljevu.

- Godina je bila lošija nego lane, ali je prinos na kraju bio sasvim korektan. Bilo je dobro s obzirom da se pčelinjak nalazi u voćnjaku. U odnosu na prošlu godinu sada je po košnici par kilograma meda manje, ali je prosek oko dvadesetak kilograma. Zadovoljni smo - kaže Milica Ranković.

Jasenka Munjić kaže da je ova godina za pčelare jako loša, te da prinos nije ni upola kao prošlogodišnji. Košnice su selili u Brankovinu i na Stave, ali da u oba slučaju nisu imali sreće “jer je kiša sprala polen sa bagemovog cveta”. U vreme lipove paše nisu selili 150 društava koliko trenutno imaju, ali su zato prezadovoljni količinom suncokretovog meda.

- Cene meda idu sigurno na gore. U Beogradu su već povećane, a uskoro će to biti i u unutrašnjosti Srbije. Jeste da je kupovna moć građana opala, ali veliki su troškovi i ulaganja. Još uvek med prodajem po staroj ceni, ali je evidentno da će morati da poskupi. Trenutno je bagremov med 1.200 dinara, a sigurno će otići na 1.500 dinara kilogram – smatra Jasenka Munjić.

Blic biznis