НИ ДА ЈЕ ОД СУВОГ ЗЛАТА, А НЕ ОД БАГРЕМА Ево колико би ускоро могла ДА КОШТА кила багремовог меда

Свему је “кумовао” дуги пролећни хладни и кишни период, који је практично “обрао” мед.

Минималне количине багрема који је најзаступљенији у Србији, тек нешто већа количина са липове и ливадске паше, док је сунцокрет донео више приносе меда – то је генерална оцена овогодишње сезоне меда од стране пчелара.

Наиме, рад пчела, у периоду цветања воћа и медења багрема, омео је дуг хладан и кишни период, уз априлски мраз, што је узрок веома малим количинама сакупљеног меда у кошницама.

- Година је генерално била лоша. Ради се о минималним количинама багрема, због чега су многи одустајали од цеђења, али у просеку по друштву је било до пет килограма. Извесних количина багремовог меда је било тамо где је касније цветао и мало омашио пљускове и хладно време. Након тога је липа и ливада кренула, уз мало кишовито време, али обзиром какав је багрем био, ова паша је била боља. Пчеле су донеле извесне количине, али то није пуно с обзиром да су требала да буду јача друштва. Ко је селио на сунцокрет, ту је било као и prеthodnih година, у просеку око 20 килограма меда по кошници – обашњава Мишко Евтић, председник Асоцијације пчелараских организција Мачванског, Колубарског и Сремског округа.

Управо због нестабилних временских услова током пролећа, и ове године се показало да и локација има великог удела у количинама сакупљеног меда. Пример је пчелињак породице Ранковић из Ваљева, са тридесетак друштава, која су и овог пролећа била смештена у воћњаку у Горњем Црниљеву.

- Година је била лошија него лане, али је принос на крају био сасвим коректан. Било је добро с обзиром да се пчелињак налази у воћњаку. У односу на прошлу годину сада је по кошници пар килограма меда мање, али је просек око двадесетак килограма. Задовољни смо - каже Милица Ранковић.

Јасенка Муњић каже да је ова година за пчеларе јако лоша, те да принос није ни упола као прошлогодишњи. Кошнице су селили у Бранковину и на Ставе, али да у оба случају нису имали среће “јер је киша спрала полен са багемовог цвета”. У време липове паше нису селили 150 друштава колико тренутно имају, али су зато презадовољни количином сунцокретовог меда.

- Цене меда иду сигурно на горе. У Београду су већ повећане, а ускоро ће то бити и у унутрашњости Србије. Јесте да је куповна моћ грађана опала, али велики су трошкови и улагања. Још увек мед продајем по старој цени, али је евидентно да ће морати да поскупи. Тренутно је багремов мед 1.200 динара, а сигурно ће отићи на 1.500 динара килограм – сматра Јасенка Муњић.

Блиц бизнис