Mladi poljoprivrednik Siniša Arsić: Što da jedemo kirgistanski pasulj kad ga ima u Sirigu

Ukoliko se ostvare Arsićeva očekivanja, pasulja će imati više od 25 tona, a ima već ugovorene kupce. Doduše, ne za svu količinu, ali dovoljnu da bez strepnje čeka novi rod. Taj povrtar planira da dogodine duplira proizvodnju i da, umesto soje, narednog proleća poseje pasulj na 36 jutara.

Domaće kupce namere mladog povrtara ohrabruju jer će, bar oni iz okoline Temerina i Novog Sada, biti u prilici da kupuju domaći rod u velikim marketima s kojima je Arsić ugovorio prodaju, pošto je poznato da jedemo pasulj iz Kirgizije, Argentine, Kine…

Lane je, kaže Arsić, imao pasulja na 7,5 jutara pa je zbog zarade u aprilu povećao setvu više od dva puta.

Otkupna cena na veliko za kilogram pasulja je oko 250 dinara, s tim što treba navesti, naglašava, da su i troškovi proizvodnje veliki, a to su energenti, gorivo i voda, seme i hemijski preparati.

Svega 827 hektara u Vojvodini

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Žarko Ilin kaže da planovi mladih ljudi mogu domaćem povrtarstvu doneti boljitak u pogledu veće proizvodnje i smanjenja uvoza, ali da u tome država treba da podstakne napore mladih.

– U pokrajini se pasulj gaji na svega 827 hektara i proizvede se oko 1.170 tona, a u celoj Srbiji zauzima 9.112 hektara i dobije rod od 11.400 tona. Po glavi stanovnika dolazi 1,6 kilogram pasulj, što je gotovo upola manje od potreba domaćeg stanovništva – navodi prof. dr Ilin.

Proizvodnja pasulja, podvlači, opada godišnje po stopi od 20,6 odsto, a u Srbiji 21 odsto.

– Rešenje je u povećanju subvencija, sejanju sertifikovanog semena, zaštiti od  bakterioze i obaveznom navodnjavanju, što bi  udvostručilo rod na istim površinama – objašnjava on.

– Pronalazim biznis u pasulju, premda proizvodim i krompir, luk i kupus, ali se pomalo bavim i ratarstvom, jer imam i nešto posejane soje. Ali sojom se neću više baviti jer je pasulj isplativiji – kaže Arsić. – Posejao sam kanadski haribek pasulj, i domaći gradištanac. Haribek je uvozno seme, koje daje prinos od 1,8  tonu po jutru, a seme garadištanca sam kupio u Banatskom Karađorđevu 

Arsić obrađuje 60 jutara i više od polovine njiva je pod zalivnim sistemom jer bez vode, naglašava, nema ratarstva, a pogotovo nema pasulja. U poslu mu ne pomažu roditelji, koji se bave drugim zanimanjem, već deda, čije savete upija, ali istovremeno sluša i profesore iz Srednje poljoprivredne škole u Futogu, koju je završio, i one s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

– Zemlji ne treba gazda već radnika – veli Arsić pa nastoji da automatizuje proizvodnju, tako će, ističe, i brati pasulj, kombajnom koji je kupio. – Od Pokrajine sam dobio novac za zalivni sistem, a od Republike za plug.

Arsić se hvali da je na njivi od svoje 12. godine.

– Ne kajem se, i ne žalim se – ističe.

Z. Delić