KOTRLJANJE RAVNICOM: Muka od pasulja i belog luka

Paori ne beže od posla, ako očekuju da će se trud isplatiti, ali nikada se ne zna šta će doneti proizvodnja pod vedrim nebom i neizvesnost na tržištu. Kakvu sezonu su imali povrtari u atarima na jugu Banata, pitali smo ih na vašaru u Debeljači, gde su pred mušterije izneli svoju robu. 

Nailazi sezona kupusa, kilogram se nudio za 15 do 50 dinara. Najtraženiji i najskuplji je futoški kupus jer se prodaje za 40 do 50 dinara, ali Miodrag Cvetković iz Jabuke objašnjava da je to s razlogom, jer je najkvalitetniji i najukusniji. A, od belog luka i pasulja, ove sezone – muka! Za kilogram belog luka Jano Valenta iz Padine traži 120 dinara, jer toliku cenu trenutno mogu da postignu povrtari iz ovog kraja.

- Imali smo pod belim lukom jedan lanac, ima još šest yakova da se proda, ali je cena slaba. Beli luk je jeftin, a i pored toga slabo ide. Nudimo ga od kuće, na pijacama i vašarima u Padini, Ilanyi i Debeljači, ali ima ga mnogo na tržištu. Ove godine na jednom lancu rodilo je dve tone. U ataru Padine belim lukom se bavi nas pet-šest proizvođača, a njih nekoliko je odustalo. Ja se belim lukom bavim prvu godinu i odmah je loša cena. Obrađujem dosta svoje zemlje i nešto u arendu, ukupno oko sto lanaca. Sejem najviše kukuruz i suncokret, a ove sezone smo imali crni i beli luk. Već sam odlučio da crni luk više nećemo uzgajati, a kod belog smo smanjili površinu – jada se Valenta.

On dodaje da je u poljoprivredi tako, nikada se ne zna kako će paori proći, bilo da je reč o kukuruzu, suncokretu ili o povrću.

- Cene naše robe padaju, a samo poskupljuju semena, veštačko đubrivo i drugi proizvodi koje mi kupujemo. Paorima bi bilo mnogo bolje da su cene poljoprivrednih proizvoda stabilne i ekonomski održive, da se ljudima isplati trud, a da bi tome sigurno doprinelo smanjenje cene nafte i veće subvencije za poljoprivredna gazdinstva. Vlada stalno obećava, pa valjda ćemo dočekati da bude bolje – kaže Valetna.

Jovan Nikolić iz Opova, znan po nadimku Čakić, proizvodnjom pasulja se bavi već više dve decenije, pa je i ove szone rod ubrao sa dva hektara. Na posedu od 14 hektara uz pasulj uzgaja drugo povrće i ratarske kulture.

- Poljoprivreda je osuđena na propast, načisto, kako koja vlast, sve gore i gore – utisak je Nikolića. – Kilogram pasulja je sada 250 dinara, a pamtim da je najbolja cena bila 90-tih godina, kada je premijer jugoslovenske vlade bio Ante Marković. Čini mi se da je tada bilo najbolje, ne samo za proizvođeče pasulja, nego za celu poljoprivredu…

Naš sagovornik se žali da slabo ko kupuje pasulj, ali i druge proizvode,  jer je tržište prezasićeno svom robom, često i sumnjivog kvaliteta iz uvoza.

- U Opovu imamo Udurženje proizvođača povrća, voća, cveća i lekotivog bilja “Lala”, ali slaba je vajda od toga. Da poljoprivredi bude bolje, trebalo bi da agrarnu politiku vodi ko je pametan i razuman, da malo sredi tržište. Pre svega, mi za proizvodnju plaćamo jako skupo gorivo, velika su i druga ulaganja, od obrade, semena i repromaterijala, a nemamo nikakve garancije pa sve idemo na kocku, na naš rizik, jer smo prepušteni da se sami snalazimo na neizvesnom tržištu i preprodavcima – veli Nikolić, koji smatra da su subvencije od strane države nedovoljne.

On dodaje da je pre 15 godina odustao od plaćanja penzijskog osiguranja i da je još ranije trebao prestati, jer su jedno vreme on i žena na ima penzijskog osiguranja godišnje izdvajali toliko da se mogao na večito kupiti lanac zemlje, a da su paorske penzije svega desetak hiljada dinara mesečno.

Povrtari iz Idvora su poznati po pro­izvodnji bostana, a kada prođe sezona lubenica i dinja, nudi se ostalo povrće. Gazdinstvo Žarka i Mire Patuška ove sezone je imalo najslađi bostan.

- Sezona za povrtare iz Idvora je bila solidna, jer smo imali dosta kiše, mada slađe su bile lubenice koje smo brali na kraju sezone, od onih prvih. Beli luk nam je malo lošijeg kvaliteta nego lane, a uzgajali smo ga na četiri jutra. Rodilo je dve i po tone po jutru i većinu smo već prodali, za jedan evro po kilogramu. Cena nije dobra, mala je u odnosu na ulaganje i uloženi trud, trebala bi da bude bar evro i po, da bi se pokrivali - naglašava Patuška.

Bundeve za kolače na malo gazdinstvo Patuška prodaje za 40, a na veliko 25 dinara. Bele bundeve su već prodate, a ostalo je još “tamburica”. Uzgajali su oko 500 strukova i dobro su rodile.

- Ove sezone najviše je vredelo uzgajati crni luk, ali smo ga imali na svega pola jutra. Moje kolege povrtari iz Idvora, veći proizvođači koji crni luk uzgajaju na tri-četiri jutra, dobro su prošli. Rodilo je oko 30 tona po jutru, a cena je bila solidna, sa njive su ga prodavali na veliko za 30 dinara. Mada bilo je i takvih sezona, kada sam i ja preorao i na njivi ostavio 20 tona crnog luka – saznajemo od Žarka Patuške.

Njegova supruga Mira veli da pored obaveza u kući u povrtarstvu posla ima koliko hoćeš i na njivi, dok se neguju usevi, prilikom ubiranja plodova, ali i u prebiranju, čišćenju i pakovanju.

- Ko voli da radi, samo neka se lati povrtarstva. Zasučeš rukave i napred, poslu nikad kraja – napominje Mira Patuška.

U ataru Idvora lubenice Živana Zakića ovog leta lubenice su bile najkrupnije, ali u setvenoj strukturi bilo je belog i crnog luka, pasulja, paprike i bundeva, a iz kućne radinosti ovog gazdinstva tegla domaćeg slatkog i ljutog ajvara staje 250 dinara.

- Bostan je ove godine bio najbolji od svega, što sma i potvrdio na našoj “Banatskoj bostanijadi” u Idvoru. Beli luk je solidno rodio ali cena mu je mizerna, svega 120 dinara na veliko, a pasulj je 250 dinara. Kupci su uglavnom preprodavci sa kvantaša iz Beograda, iz okoline Leskovca i Lebana, oni odnesu robu na veliko, po pola tone i više, kako ko. Ove godine izuzetno je bio tražen crni luk. Imao sam oko pet tona, sve sam prodao za 30 do 35 dinara, međutim, sada je cena već 50 dinara. Obrađujem 35 jutara zemlje, obrađivao sam i više, ali je arenda jako skupa, 300 evra po jutru, pa nema računice da se zemlja uzimau u zakup jer u paorluku itekako sezona može da bude varljiva– zaključuje Zakić.

Milorad Mitrović