KOTRLJANJE RAVNICOM  Šaranima treba više subvencija i hrana sa državnih njiva

Ribnjak kod Velebita je površine 675 hektara, a u sastavu firme „Kapetanski rit“ doo Ribartsvo Kanjiža je od ove sezone i ribnjak u Srpskom Miletiću površine 390 hektara. Potencijal ribnjaka je uzgoj oko dve tone ribe po hektaru, tako da „Kapetanski rit“ kod Velebita ostvaruje godišnju proizvodnju od 1.100 tona.  

- Trenutno izlovljavamo veliko jezero. Tu nam je uglavnom 80 posto šaran, dok ostala riba zauzima 15-20 posto. Napredujemo nekako i kada je vreme malo kišovito. Takva je sezona, mora da se radi i kada pada i po suncu. Na izlovu radimo ujutro, dnevno i do tri i po vagona ribe - raportira rukovodilac proizvodnje Ribnjaka “Kapetanski rit” Miloš Maoduš.

Dok je kiša rominjala, u sredu ujutro, radnici na izlovu predahnuli su na trenutak uz mrstan bački doručak, zalivan crvenim toplim čajem malo “jače doze”, pa zaogrnuti ribarskim kabanicama nastavili dalje… Za stolom na koji se riba istovara radi klasiranja tehnolog u “Kapetanskom ritu” Željko Đanić, radi istim tempom kao i svi ostali, težak posao.

- Ova je bila izuzetno teška, tehnološki teška godina za ribarstvo, jer se odlikovala hladnim prolećem sa velikim temperaturnim promenama, a posle i jako toplim letom, tako da smo tokom cele uzgojne sezone imali problema sa nedostatkom kiseonika - objašnjava Đanić.

I pored nepovoljnih prilika, izlov šarana i ostale ribe će biti jako uspešan, kako naglašava Đanić, prvenstveno zato što je bilo veliko preživljenje mlađi.

-  Uspeli smo sve to da sačuvamo i od kormorana, koji mogu da pojedu mnogo ribe, tako da rezultat nije izostao - potvrđuje Đanić.

U tehnološkom procesu uzgoja, da bi što kvalitetnija riba stigla do trpeze, osnovno je uvek da se krene od dobre pripreme ribnjaka, a ona se ogleda u isušenju ribnjaka, tanjiranju, dezinfekciji.

- Na to je sigurno potrebna kvalitetna mlađ, jer bez kvalitetne mlađi nema ni kvalitetne proizvodnje ribe. Treća stvar koja je isto vrlo značajna je kvalitetna hrana. Mi smo ribu hranili uglavnom ekstrudiranom hranom sa 25 posto proteina što je dalo rezultat da je ova naša riba sa 200 grama postigla neki prosek od 2,6 kilograma, a takav prinos se malo ređe postiže…- naglašava tehnolog Željko Đanić.  

Direktor “Kapetanskog rita” doo Ribarstvo Kanjiža Krum Anastasov dodaje da je ove sezone zbog visokih temperatura i suše moralo da se troši mnogo više električne energije, da bi radili aeratori i difuzori, kako bi se proizvodnja na ribnjaku na neki način mogla održavati.

Ribarstvo u Srbiji ima budućnost

Površine pod ribnjacima trenutno u Srbiji iznose negde oko 8.000 hektara, što je znatno manje u odnosu na kapacitete od 15.000 hektara koje smo imali, ali je u prethodnom periodu više ribnjaka zatvoreno ili su neki promenili namenu. Procenjuje se da Srbija ima uslova da se ribnjaci naprave na preko 150.000 hektara! Svetske tendencije i trendovi su da se sve više konzumira riba iz akvakulture, tako da svet podstiče razvoj ribarstva, a štite se otvorene vode, okeani i mora od izlova, pa u Ribnjaku “Kapetanski rit” veruju da ribarstvo u Srbiji ima budućnost.

- Kakav će biti izlov to ćemo na kraju da vidimo kada sve završimo, ali što duže traju izlovi to obećava da ima više ribe, pa mislim da će i pored svega sezona proći prema našim očekivanjima - optimista je Anastasov. - S obzirom na to kako stoje stvari u okruženju mislim da ćemo možda biti zadovoljni sa prodajom. Trenutno je šaran u maloprodaji od 380 do 430 dinara. Mogu da kažem da se isplati proizvoditi ribu, ali s obzirom  da je konkurenicja oko nas prilično jaka, mislim tu na države iz EU: Hrvatsku, Mađarsku, Bugarsku i Rumuniju, mi smo u opasnosti da ćemo imati dalje smanjenje proizvodnje.

Anastasov predočava da je u Srbiji u odnosu na nekih pre pet-šest godina smanjenje proizvodnje, možda za 40 posto, što je kako tvrdi naš sagovornik vrlo opasno.

- Okolne zemlje imaju subvencije koje su na neki način za njih podsticaj, koji može da nam obori cenu ovde, samim tim i da nam smanji proizvodnju. Zbog toga mora država Srbija da se pobrine da nam pomogne više nego do sada. Jer, mi trenutno imamo subvencije koje su za nas vrlo važne. Zahvalni smo što imamo subvencije, ali one moraju biti veće, od sadašnjih 10 dinara po kilogramu prodate, odnosno proizvedene ribe, a to je malo. Ja sam više puta savetovao, a i naše gransko udruženje je molilo državu da ta subvencija bude u iznosu PDV-a, a prosečni iznos PDV-a za ribu je otprilike 10 posto, odnosno 30 dinara - smatra Anastasov. 

Što se tiče ostalih vrsta subvencija, ribnjacima su na raspolaganju subvencije za rekonstrukciju i za izgradnju novih ribnjaka, što obezbeđuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumartsvo AP Vojvodine. “Kapetanski rit” je ove godine aplicirao, dobio novac i odradio jedan vid rekonstrukcije jezera, pa će uz podršku iz istih izvora  nastaviti ulaganja iz pokrajinske kase. Direktor “Kapetanskog rita” Krum Anastasov ističe da je značajan pomak i u pogledu subvencija za nabavku opreme u ribarstvu, koje daje Ministarstvo poljoprivrede. Za nabavku kompletne opreme koja je vezana za ribartsvo, u ovom momentu može da se iz državne kase ostvari subvencija od 50 do 60 posto, ali da ima prostora da se ribarstvu kao grani stočarstva pomogne i obezbedi ono što mu logično pripada, kod davanja državne zemlje u zakup.

- Ribarstvo treba u što kraćem roku dobije od Ministarstva poljoprivrede, odnosno od Uprave za poljoprivredno zemljište, ono što mu i po zakonu pripada, a to je pravo prečeg zakupa poljoprivrednog zemljišta ili pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta. Mi trošimo ogromne količine hrane i jako je važno, ako može, da se u što kraćem roku ribnjacima omogući uzimanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta, jer na taj način ćemo spasiti domaće ribarstvo - ukazuje Anastasov.

Milorad Mitrović