KOTRLJANJE RAVNICOM Burek s ludajom pravi samo majstor Baja

Svi su slegali ramenima i govorili da nema, bilo bi da sam se najavio, a i ko mi je bio kriv što sam požurio da pite ludajnice i bureka sa ludajom ištem, pre nego što je Buregyinicu “MB-Baja“ otvorio majstor Biljbijan Maksić (60), Kikinđanima i mušterijama poznat po nadimku Baja.     

Kazivao mi je tada na gradskoj pijaci jedan Kikinđaninn, da Lale nisu lude, da su oduvek znale šta vredi svaka ludaja, da se od ludaje mogu praviti bundevara i druge poslastice, čak i slane ali da u buregyinicama i poslastičarnicama uzalud tražim burek s ludajom i bundevare.

Objašnjavao je to neubedljivom činjenicom da buregyije i poslastičari nemaju svoje ludaje, pa im je verovatno skupo da ih plate po tržišnoj ceni, nego da im je jeftinije da ga prave sa drugim nadevima, ali je smatrao da bez obzira na sve, kikindske buregyije i poslastičari bi trebali imati u ponudi burek sa ludajom i bundevaru! Ako ni zbog geča, bar zbog toga što je ludaja proslavila Kikindu.

Pre nego što je postao majstor za spravljanje bureka Biljbijan Maksić Baja, učeći zanat radio je kod drugih burekyija, kada je napustio posao u Industriji građevinskog materijala “Toza Marković”, jedno vreme je radio i u Fabrici kolača “Banini”, da bi na kraju ipak ostvario cilj - otpočeo biznis u sopstvenoj buregyinici.

- Na ovoj lokaciji smo 15 godina i bureka ima svaki dan, samo 1. i 2.januara ne radimo. Radim sa suprugom Razijom, ćerkom, sinom i snajom, nas petoro. Rodom sam od Dragaša sa Kosova, gde žive Goranci, a u Kikindu sam došao 1986. godine i dobro su nas ovde prihvatili. Burek sam naučio da pravim kod strica u Nikšiću, pa malo kod brata od ujaka u Kosovu Polju, posle se oženio i stvorio porodicu, pa kako su se prohtevi povećavali, uzeo sam lokal pod kiriju i tu radimo od samog početka - priča majstor Baja.

Majstor Baja i njegova porodica prave i nude mušterijama samo burek, čak 15 vrsta svakodnevno! Baja veli da je najveća potražnja za burekom sa sirom i mesom, ali da ih prave s ukusom pice, šunke, višnjama, jabukama, eurokremom i drugim nadevima. Tako od avgusta pa dok potraje sirovina u ponudi je i burek s ludajom!

- U vreme održavanja “Dana ludaje” bude na trgu u izobilju bundevare i drugih poslastica, ali naša buregyinica je najistrajnija, jedina u gradu ima bureka s ludajom. Prošle godine smo ga pravili do februara, dok je bilo ludaja. Ne ide baš previše, ali ne odustajemo od bureka s ludajom. Ljudi su radoznali da probaju - napominje Baja.

Da se napravi dobar burek, uverava kikindski majstor, na prvom mestu potrebna je dobra volja, kvalitetno brašno, da se sve kako treba zamesi, svaki fil da bude kvalitetan: dobar sir, meso da bude dobro uprženo, a i da se lepo ispeče...

- Pored mene burek znaju da prave supruga Razija, ćerka Merina i sin Ervin, oni uskaču po potrebi, jedino snajka Zemka ne pravi burek - otkriva Biljbijan Maksić, koji najviše bureka napravi, svi u radnji, pa i mušterije potvrđuju da je majstor svog zanata, a samo zet Bojan se ne meša u burekyijski posao nego gleda svoja posla u “Naftagasu”, sem kada treba pojesti burek. Majstor Baja je ponosan na četvoro unučadi, tri dečaka i devojčicu.

- U Kikindi se osećam kao starosedeoc, više sam već proveo ovde, nego tamo gde sam rođen u Dragašu. Zbog obaveza u radnji ređe idem u posetu u rodni kraj, tamo mi živi brat, drugi brat je u Sloveniji, treći u Crnoj Gori. Razasuli smo se na sve strane i ostali tamo gde nam se najviše svidelo. Mi smo se lagano uklopili sa Banaćanima, deca i unuci su ovde rođeni, pravi Banaćani – kaže Baja.

Po gradu ima na pedesetak mesta gde se prodaje burek, razna peciva i brza hrana, a s obzirom da su Maksići posvećeni samo bureku, maksimalno je zalaganje svih u radnji da bude što kvalitetniji.

- Imamo i dve generacije potomstva, pa verujem da će imati ko da pravi burek i ubuduće. Ja sam im rekao da je to njihova volja. Sin je završio srednju školu, ćerka po dobijanju fakultetske diplome volontirala godinu dana, nije za nju bilo posla u struci za koju se školovala, pa je su ostala u buregyinici. Staž im ide od prvog dana. Imamo i stan u Beogradu, ali tamo se teško živi. Možda zatreba unucima kada se budu školovali. Uverili smo se da je najbolje tamo gde se radi. Ja i žena iz Kikinde nikud ne idemo, a za unuke ćemo videti - veli majstor Baja. 

U buregyinici se malo duže radi, ali on smatra da je svaki posao težak. Stižu u radnju u pet ujutru i već nakon 15 minuta ima vrućeg bureka, jer se testo pripremi prethodnog dana, treba da nadođe da bi se dobro razvilo i napravio dobar burek. Mušterije su radnici ranoranioci, srednjoškolci, u okolini su razne institucije, trgovine, kafići i autobuska stanica, tako da je burak tražen u ovom kraju.

- Znamo da burek ne možemo praviti za ceo grad, ali sve što napravimo uspemo da prodamo. Radi nas petoro i ne bi bilo dobro da bureka ostaje, jer bureku je rok trajanja samo tog dana kada se napravi - uverava majstor Baja.

Foto i tekst: Milorad Mitrović