КОТРЉАЊЕ РАВНИЦОМ  Шаранима треба више субвенција и храна са државних њива

Рибњак код Велебита је површине 675 хектара, а у саставу фирме „Капетански рит“ доо Рибартсво Кањижа је од ове сезоне и рибњак у Српском Милетићу површине 390 хектара. Потенцијал рибњака је узгој око две тоне рибе по хектару, тако да „Капетански рит“ код Велебита остварује годишњу производњу од 1.100 тона.  

- Тренутно изловљавамо велико језеро. Ту нам је углавном 80 посто шаран, док остала риба заузима 15-20 посто. Напредујемо некако и када је време мало кишовито. Таква је сезона, мора да се ради и када пада и по сунцу. На излову радимо ујутро, дневно и до три и по вагона рибе - рапортира руководилац производње Рибњака “Капетански рит” Милош Маодуш.

Док је киша ромињала, у среду ујутро, радници на излову предахнули су на тренутак уз мрстан бачки доручак, заливан црвеним топлим чајем мало “јаче дозе”, па заогрнути рибарским кабаницама наставили даље… За столом на који се риба истовара ради класирања технолог у “Капетанском риту” Жељко Ђанић, ради истим темпом као и сви остали, тежак посао.

- Ова је била изузетно тешка, технолошки тешка година за рибарство, јер се одликовала хладним пролећем са великим температурним променама, а после и јако топлим летом, тако да смо током целе узгојне сезоне имали проблема са недостатком кисеоника - објашњава Ђанић.

И поред неповољних прилика, излов шарана и остале рибе ће бити јако успешан, како наглашава Ђанић, првенствено зато што је било велико преживљење млађи.

-  Успели смо све то да сачувамо и од корморана, који могу да поједу много рибе, тако да резултат није изостао - потврђује Ђанић.

У технолошком процесу узгоја, да би што квалитетнија риба стигла до трпезе, основно је увек да се крене од добре припреме рибњака, а она се огледа у исушењу рибњака, тањирању, дезинфекцији.

- На то је сигурно потребна квалитетна млађ, јер без квалитетне млађи нема ни квалитетне производње рибе. Трећа ствар која је исто врло значајна је квалитетна храна. Ми смо рибу хранили углавном екструдираном храном са 25 посто протеина што је дало резултат да је ова наша риба са 200 грама постигла неки просек од 2,6 килограма, а такав принос се мало ређе постиже…- наглашава технолог Жељко Ђанић.  

Директор “Капетанског рита” доо Рибарство Кањижа Крум Анастасов додаје да је ове сезоне због високих температура и суше морало да се троши много више електричне енергије, да би радили аератори и дифузори, како би се производња на рибњаку на неки начин могла одржавати.

Рибарство у Србији има будућност

Површине под рибњацима тренутно у Србији износе негде око 8.000 хектара, што је знатно мање у односу на капацитете од 15.000 хектара које смо имали, али је у prеthodnom периоду више рибњака затворено или су неки променили намену. Процењује се да Србија има услова да се рибњаци направе на преко 150.000 хектара! Светске тенденције и трендови су да се све више конзумира риба из аквакултуре, тако да свет подстиче развој рибарства, а штите се отворене воде, океани и мора од излова, па у Рибњаку “Капетански рит” верују да рибарство у Србији има будућност.

- Какав ће бити излов то ћемо на крају да видимо када све завршимо, али што дуже трају излови то обећава да има више рибе, па мислим да ће и поред свега сезона проћи према нашим очекивањима - оптимиста је Анастасов. - С обзиром на то како стоје ствари у окружењу мислим да ћемо можда бити задовољни са продајом. Тренутно је шаран у малопродаји од 380 до 430 динара. Могу да кажем да се исплати производити рибу, али с обзиром  да је конкуреницја око нас прилично јака, мислим ту на државе из ЕУ: Хрватску, Мађарску, Бугарску и Румунију, ми смо у опасности да ћемо имати даље смањење производње.

Анастасов предочава да је у Србији у односу на неких пре пет-шест година смањење производње, можда за 40 посто, што је како тврди наш саговорник врло опасно.

- Околне земље имају субвенције које су на неки начин за њих подстицај, који може да нам обори цену овде, самим тим и да нам смањи производњу. Због тога мора држава Србија да се побрине да нам помогне више него до сада. Јер, ми тренутно имамо субвенције које су за нас врло важне. Захвални смо што имамо субвенције, али оне морају бити веће, од садашњих 10 динара по килограму продате, односно произведене рибе, а то је мало. Ја сам више пута саветовао, а и наше гранско удружење је молило државу да та субвенција буде у износу ПДВ-а, а просечни износ ПДВ-а за рибу је отприлике 10 посто, односно 30 динара - сматра Анастасов. 

Што се тиче осталих врста субвенција, рибњацима су на располагању субвенције за реконструкцију и за изградњу нових рибњака, што обезбеђује Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумартсво АП Војводине. “Капетански рит” је ове године аплицирао, добио новац и одрадио један вид реконструкције језера, па ће уз подршку из истих извора  наставити улагања из покрајинске касе. Директор “Капетанског рита” Крум Анастасов истиче да је значајан помак и у погледу субвенција за набавку опреме у рибарству, које даје Министарство пољопривреде. За набавку комплетне опреме која је везана за рибартсво, у овом моменту може да се из државне касе оствари субвенција од 50 до 60 посто, али да има простора да се рибарству као грани сточарства помогне и обезбеди оно што му логично припада, код давања државне земље у закуп.

- Рибарство треба у што краћем року добије од Министарства пољопривреде, односно од Управе за пољопривредно земљиште, оно што му и по закону припада, а то је право пречег закупа пољопривредног земљишта или право првенства закупа пољопривредног земљишта. Ми трошимо огромне количине хране и јако је важно, ако може, да се у што краћем року рибњацима омогући узимање у закуп државног пољопривредног земљишта, јер на тај начин ћемо спасити домаће рибарство - указује Анастасов.

Милорад Митровић