Kotrljanje ravnicom: Čuveni vašar u Debeljači, na završetku sezone

Tako su se i ovoga puta u Debeljači okupili poljoprivrednici i majstori svih fela…

Sarač Branko Brzovan Brzi iz Rume, rodom iz Dolova, veli da su dobri vašari u Rumi i Šapcu, ali da je i ovaj u Debeljači izuzetno dobar. Brzi priča da se saračkim zanatom bavi punih 12 godina, da je samouk majstor. Kada je propala “Agro Ruma” gde je bio zaposlen, okrenuo se saračkom zanatu. Gotovo sve što se pravi je ručna izrada, a Brzi veli da ko želi može sve da nauči, samo je potrebna volja, pa im je saračka radnja porodični biznis, jer pored njega rade sin i supruga.

Džambasi, koji trguju konjima imali su svoju ponudu, ali za oko nam je zapela zaprega Branka Stojkova iz Orlovata, koji reče da je muzikant, a došao je da proda ždrepca zelenka Sokola.

- Sokolu je šest godina, pravi je domaćin. Prevukao sam sa njim punu kotarku kukuruza iz pabirčenja i 50 kubika drva, pa pošto sam se obezbedio za zimu idem da sviram i nije mi potreban. Hoću da ga prodam domaćinu, da ga uzme i da ga tera. Za Sokola tražim 1.300 evra, a sad tu kako će i da li će biti pogodbe, videću… Ako ga prodam, neću novog kupovati, nego možda tek za narednu sezonu pabirčenja. U pabirčenju na njivama skupim po dva vagona kukuruza u klipu, daju mi ljudi da idem i skupljam iza berača, a za prevoz kupim pravog konja da me služi, pa kada završim prodajem ga – objašnjava Stojkov svoju poslovnu strategiju.                

Užarski zanat Darko Varga iz Kikinde je naučio od par kikindskih majstora i samostalno krenuo sa poslom pre sedam godina. Zanimalo ga je pa je od majstora “krao” zanat, išao u njihove radionice, gledao, pitao, od njih uzeo mašine i latio se posla. i sve što napravi nudi na vašarima u okolini Kikinde, ali i podalje, od Debeljače do Rume. Na pitanje, može li se od užarstva živeti, Varga odgovara:

- Može se preživeti! Prvih sto godina je najbitnije, a posle ćemo videti kako dalje!

Željko Jerkov iz Perleza drži stoku i malo njome trguje, ali kako kaže na tržištu krupne stoke nema odviše ni ponude, ni tražnje.

- Roba, kao roba, stoji i čeka kupce. Za kravu tražim 650 evra, daje 10 do 12 litara mleka dnevno, a tele teži stotinu kila bih dao za 350 evra. Robu imam, pitaju ljudi za cenu, ali za sada kupaca nema. Doduše, ove vašarske sezone bilo je pazara, ne mogu da se požalim. Idem u Rumu, Žabalj, Bašaid, najbolje se pazari u Debeljači i Žablju – saznajemo od Jerkova.

U staji gazdinstva Jerkov od 30 grla, 26 je na muži, žali se kao i mnogi koji se bave mlečnim govedarstvom na nisku otkupnu cenu mleka.

- Cenu mleka više i ne poredim sa cenom mineralne vode, nego sa naftom. Za litar nafte sada treba dati šest litara mleka. Nekada je paritet bio mnogo bolji, jer je litar mleka stajao koliko i litar nafte, a čini se čak da je čak bilo i kada je mleko bilo skuplje od nafte – ukazuje Jerkov. 

Oliver Vladisavljev iz Debeljače prodavao je koze, kilo žive vage 250 dinara. Reče da ima dvadesetak komada, mada je imao i stado od stotinu grla.

- Kozama se bavim šestu godinu i trebalo je to da bude i zbog mleka i zbog jarića, ali nije baš kako sam očekivao, pa sam smanjio stado. Mlekare preuzimaju mleko, a slabo plaćaju i nisam zadovoljan. Imao sam stotinu umatičenih grla, država daje 7.000 dinara podsticaja po grlu, to se dobija, ali od otkupljivača pare za mleko nikako da se naplate ili ga uopšte neće da otkupljuju – kaže Vladisavljev.

Penzioneru Stojanu Buzayiji iz Crepaje, dok je šetao vašarištem stigla poruka da je “legla” penzija. Buzayija veli da merama koje su do sada bile na snazi nisu ništa oduzimali, jer ima malu penziju koju je stekao.

- Svaki vašar sam tu, nema da omane, i dok sam radio uzimao sam slobodan dan. Ranije je bila još bogatija ponuda, veća tražnja i veći pazar. Kad sam uz posao držao 12 krmača praščara, pa iznesem 50 prasića, za sat sam ih prodao, a sada iznesem pet i nema ko da ih kupi. Nekada je bilo mnogo bolje. Kad bi se vratio Tito najbolje bi bilo, da uvede reda – veli Buzayija.

Stare taljige u dobrom, voznom stanju, nudio je poljoprivrendik Staniša Erić iz Debeljače. Za njih traži 300 evra, nadajući se da ima šanse da će naići mušterija. A nekada je Stanišin deda imao itekakav par štajerskih konja. 

- Stare taljige se sada najviše traže za ukras, da se u njih namesti cveće, za ukras ispred kafića. Sad ih nose i za Crnu Goru, odakle ima potražnje, bio je malopre čovek, uzeo broj telefona i stiže šleper da ih natovari. Nudim još špartač, plug... Praznim dvorište, da svi budemo gospoda…– kaže Erić.

Trguje se na vašaru starim i novim poljoprivrendim mašinama. Slavko Mladen iz Crepaje, pojašnjava da mu je prezime Mladen, da kupuje stare berače, plugove, traktore i ostalo.

- Kupujemo ono što može da se popravi, mi ih remontujemo i prodajemo. Traže se za centralnu Srbiju najviše manje trakture “fergusone” i male plugove, za lakšu obradu manjih parcela, dok u Vojvodini traže sve veće i veće mašine – kaže Slavko Mladen.

Na debeljačkom vašarištu mirisalo je praseće i jagnjeće pečenje, ali i na tek istopljene čvarke. Na licu mesta na štandu “Kod Brke” iz Kovilja od ranog jutra pa do popodneva mirisali su, a za hrskave rumene čvarke čekalo se u redu. Kilogram čvaraka ide kao alva po 700 dinara, Radovan Tomić iz Brkine ekipe, koji nadgleda kotlanke uverava da je najvažnije za spravljanje hrskavih rumenih čvaraka vatra i da masnoća mora biti sveža.

Tekst i foto: Milorad Mitrović

Projekat “Kovačica danas“ realizovala je „Panonija media“ u saradnji sa „Dnevnikom“. Stavovi izneti u ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove lokalne samouprave, koja sufinansira projekat.