Kotrljanje ravnicom: Erne Vajda uporan u proizvodnji šećerne repe

U setvi nije imao probelma sa nedostatkom vlage, jer je dobro zatvorio zimske brazde, pa i bez kišice koja je prethodnih poprskala polja na severu Bačka sa svega šest-sedam litara po kvadratnom metru, očekuje dobro nicanje useva.

- Nadam se da najavljeno zahlađenje i neki pozni mraz neće naneti štetu - optimista je Vajda. - Prošle godine pod repom je bilo 46 hektara pod sistemom za navodnjavanje, a iako sam šećernu repu zasejao na površini gde trenutno još nema sistema za navodnjavanje, u planu je da u najskorije vreme sistem bude u funkciji. Čekam da ostvarim sredstva na ime subvencija za podizanje zalivnog sistema, da bi i na ovoj parceli bila u funkciji. Potvrdilo se da u proizvodnji šećerne repe dobrih i stabilnih prinosa u poslednje vreme nema bez navodnjavanja.

Vajda napominje da je ulaganje u zalivni sistem ogromno, posebno od kada su eskalirali ratni sukobi u Ukrajini pa su „cene poludele“.

- Očekujem ovih dana da dobijem ponudu za podzemni sistem navodnjavanja, što mislim da je budućnost, pošto već imamo višegodišnje iskustvo sa nadzemnim sistemom „Valmont“ čijom upotrebom je iskorišćenost veštačke kiše oko 60 posto, dok je kod podzemnog sistema za navodnjavanje iskorišćenost vode oko 96 posto. Razlika u iskorišćenosti vode je velika, a da ne govorimo da se smanjuju i troškovi za energiju. Po prethodnoj ponudi pre nego što su krenula ova poskupljenja, predračun za ulaganja u sistem za podzemni sistem za navodnjavanje iznosio je 5.000 evra po hektaru, a sada još ne znam. Pribojavam se da će biti mnogo skuplje, ali verujem da će se ta ulaganja kad tad isplatiti - uveren je Vajda.

Pored sopstvenog ulaganja Vajda očekuje da ostvari i podsticajna sredstva iz republičkih i pokrajinskih izvora, ili iz IPARD programa, jer za isplativost ulaganja ima argumente u intenzivnoj ratarskoj proizvodnji.

- Sve češće naše područje pogađaju sušni periodi. Padavine u toku godine su od 560 do 600 milimetara, ali veliki problem predstavlja što raspored padavina često nije odgovarajući tako da recimo lane nije pogodovao kukuruzu, dok je suncokret nešto bolje prošao, a kiše su zakasnile i za soju. Bez navodnjavanja i bez redukovane obrade zemljišta sve je teže ostvariti stabilnu proizvodnju. Zahvaljujući navodnjavanju površine pod šećernom repom prošle godine smo odlično prošli jer smo ostvarili šest i po vagona plative repe po hektaru, što je kod nas blizu rekorda, digestija je bila dobra, sa nečistoćom nije bilo problema, a i kompanija „Sunoko“ sa kojom ugovaramo proizvodnju korektno se odnosi prema proizvođačima. Prošle godine smo ostvarili cenu od 37 evra po toni slatkog korena, sve je prošlo izuzetno dobro i repa na vreme isplaćena - zadovoljan je Vajda.  Domaćin iz Kanjiže napominje da je i ove proizvodne sezone za repu sve dobro krenulo, jer je u decembru ugovarana cena repe od 42 evra, a  očekuje se da će biti i veća...

- Ulaganja u proizvodnju šećerne repe, ali i ostalih ratarskih kultura su sve veća, ali pre četiri godine u našem gazdinstvu smo krenuli nešto drugačijim putem, upravo da bi smanjili izdatke za veštačko đubrivo, što se potvrđuje kao pravi put. Koristimo skupo tečno đubrivo, ali smo smanjili smo troškove proizvodnje po hektaru, tako da nas ne opterećuje kao što je to sa korišćenjem mineralnih đubriva po sadašnjim izuzetno visokim cenama. Oslonili smo se na hemijske analize zemljišta i useve prihranjujemo samo koliko moramo - kaže Vajda.

Gazdinstvo porodice Vajda obrađuje 175 hektara i od toga je 106 pod sistemom za navodnjavanje, a ostalo je u suvom ratarenju. Pored šećerne repe u setvenoj strukturi su semenska pšenica je na 36 hektara, kukuruz će se ovog proleća zasejati na 50 hektara a preostale površine su pod pivskim ječmom.

- Pšenica i je u odličnom stanju. Nismo morali za prihranu da koristimo puno azotnih đubriva  jer je prošle godine na toj površini bio grašak i verovatno zbog vremenskih uslova ostalo je puno azota, pa nismo morali prihranjivati sa toliko đubriva koliko smo mislili da će trebati. Pšenica je pod sistemom za navodnjavanje i do sada nije bilo potrebe za zalivanjem, ali koristićemo veštačku kišu ukoliko bude trebalo - napominje naš sagovornik.

Gazdinstvo porodice Vajda koristi podsticaje, ali smatra da oni nisu koliki bi trebali da budu, imajući u vidu ono što dobijaju poljoprivredna gazdinstva u zemljama u okruženju.

- Iz Ministarstva poljoprivrede imaju dosta dobrih predloga za unapređenje podsticaja za poljoprivredna gazdinstva, koji verujem da će se i obelodaniti posle izbora. Para ima za veće subvencije za sve, ali mora se jednom zauvek razgraničiti ko se profesionalno bavi poljoprivredom i samo od poljoprivrede živi a ko je hobi proizvođač. Čim se to definiše očekujem da subvencije budu kao u okruženju, ne tražimo ništa više i nešto posebno - smatra Erne Vajda.

Milorad Mitrović