KIŠA NAPOKON POKRENULA NAJVAŽNIJI JESENJI POSAO NA VOJVOĐANSKIM POLJIMA Setva pšenice kasni, ali može da se nadoknadi, EVO I KAKO

Na većini njivama još uvek ima biljnih ostataka preostalih od žetve kukuruza, soje i suncokreta, a na malobrojnim urednim poljima ne vidi se da je žito počelo da niče.

Zato je kiša od pre dva dana dušu dala suvim oranicama da posejana pšenica proklija i ulila nadu zemljoradnicima da vredi pokušati iznova početi ekonomsku godinu u poljoprivredi.

„Žita Srbije” predviđaju da će pšenicom biti posejano oko 600.000 hektara. Otprilke te površine su bile pod žitom i pretprošle godine a prošle jeseni hlebno zrno je bilo zauzelo, prema istom izvoru, više od 720.000 hektara.

Po rečima direktorke „Žita Srbije” Sunčice Savović za „Dnevnik” setva je u toku i biće završena krajem novembra.

- Očekujemo da pod žitom budemo imali kao i ranijih godina oko 600.000 pšenice - kazala je direktorka i navela da setva kasni, ali je i žetva kukuruza soje i sunckoreta kasnila, pa je to jedan od razloga zašto se dočekao novembar sa neposejanim hlebnim zrnom.

U ataru sela Čenej kod Novog Sada zatekli smo juče poljoprivrednika Ćiru Zeljkovića, koji će ove jeseni posejati manje žita nego lane. - U velikom sam minusu jer je pšenica jeftina, ali ne smem ostaviti zemlju praznu - kazao je Zeljković.

Po njegovim rečima, narednih dana će sejati, a juče je tanjirao.

- Nisam mogao pre da uđem u polje jer je zemlja bila suva. Sada ću samo sa setvospremačem da pređem preko oranice i posejem soptveno seme. Veštak nisam korisito i neću, možda na proleće ukoliko pšenica bude skuplja - kazao je Zeljković.

Dr Vladimir Aćin sa Insituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u izjavi za „Dnevnik” smatra da za setvu pšenice nije kasno, jer ima još dve sedmice da se taj posao obavi.

- U proteklih nekoliko godina zbog tople jeseni i blage zime pšenica koja je sejana do 15. novembra imala je dobar kvalitet zrna i prinose, pa je ratari mogu sejati. Oni malobrojni, koji su seme pšenice položili u crnicu pre dve, tri sedmice, sada se mogu nadati da će konačno videti pšenicu na površini oranica - kazao je dr Aćin.

Naš sagovornik preporučuje ratarima da tanjiračama pređu kreko polja, jer oranje upravo zbog suše nije moguće na svim parcelama, pošto kiše nije bilo ravnomerno u svim regionima.

Ukazao je da setvu pšenice dodatno otežava najezda glodara koji sada još uvećavaju troškove setve, pošto ih treba uništavati zaštitnim sredstvima.

- Glodara ima baš puno duž njiva jer suvo i tolo vreme pogoduje njihovom razmožavanju pa su samo skupa zaštitna sredstva lek da posejanoj pšenici ne naude - istako je dr Aćin.

Zapravo, to su i razlozi zašto posejana pšenica nije već proklijala i njive nisu još uzorane, a žito posejano. Niska cena pšenice koja sada vredi malo više od 21 dinar kilogram i jeftin kukuruz, suncokret i soja ratare je dovelo u situaciju da ne vide način da izađu iz dugova, pokriju troškove proizvodnje ne samo pšenice, već i drugih kultura prema trgovcima za repromaterijal zadužen prilikom setve kukuruza, soje i suncukreta.

Stručnjak za pšenicu dr Mirislav Malešević istakao je za „Dnevnik” da ratari ne treba da klonu već pokušaju da setvu pšenice obave jer svaka godina u agraru se razlikuje u odnosu na prošlu.

- Godina jeste teška, žito je jeftino, a troškovi proizvodnje skupi, ali šta ako se desi pa cena pšenici skoči i da još klima bude baš kako treba da rod bude berićetan - ističe dr Malešević

Z. Delić