Kiša još nije naudila hlebnom žitu

Direktor „Žita Srbija” Vukosav Saković kaže da za sada nema bojazni da će vreme pokvariti ovogodišnji rod jer na parcelama gde je usev skinut kvalitet hlebnog zrna je zadovoljavajući.

"U Vojvodini je pšenica ovršena na polovini parcela, dok u centralnoj Srbiji kasni", naveo je Saković."Biće ovo najduža žetva u proteklih nekoliko godina – počela je rano, a završiće se kasno. Hektolitar je lošiji nego ranijih godina, ali nije katastrofalan, dok su ostali parametri, gluten i protein zadovoljavajući."

Po njegovim rečima, očekuje se dobri prinosi."Po podacima s oranica na kojima je žito ovršeno, prinosi su se kretali od pet i po tona to hektaru do osam tona. U Vojvodini se očekuje prinos veći od šest tona po hektaru, a na području centralne Srbije iznad pet tona",kazao je Saković, dodajući da bi od ove pšenice trebalo da imamo oko 3,3 miliona tona hlebnog zrna – za domaće potrebe milion i po tona, a ostalo da izvezemo.

Cena šarena

Direktor Saković kaže da cena nije još formirana i da je trenutno najvažnije da se zbog učestalih padavina rod skine."Očekuje se da cena bude niža nego lane. Još nije počelo trgovanje pšenicom, a neke manje količine koje su prodate kažu da je cena šarolika. Neki otkupljivači su za novi rod davali za 16 dinara kilogram, bez PDV-a, drugi cene da novo žito vredi 16 dinara s PDV-om, a ima i onih koji nude akontnu cenu od 16 dinara."Na cenu žita, podvlači, uticaće između ostalog i prošlogodišnje zalihe, a Srbija ima na lageru 280.000 tona lanjske pšenice.

Dr Dragan Živančev iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da rezultati ukazuju na to da je hektolitar – zapreminska masa niža od višegodišnjeg proseka, ali da je još rano procenjivati kakav će biti kvalitet ovogodišnjeg hlebnog zrna jer je požnjevena tek trećina površina.

"Imali smo tri značajnije količine padavina: prvu kada je zrno bilo u fazi voštane zrelosti, drugu kada je dostiglo punu zrelost i sadašnje padavine koje su prekinule žetvu",podseća dr Živančev. 2Međutim, i pored za sada niske vrednosti i zapreminske mase – hektolitara, u požnjevenoj pšenici nisu registrovani problemi sa ostalim pokazateljima prometnog i tehnološkog kvaliteta."

Lane su, kaže, poljoprivrednici, imali idealni uslovi za vršidbu, suvo i sunčano vreme omogućilo je da se rod skine pre tropskih vrućina pa su prinosi u Srbiji bili 4,1 tonu po hektaru.

U „Žitouniji” pak kažu da kiša može dovesti do klijanja zrna, što bi umanjilo prinos i uticalo na kvalitet.

"Izvesno je da je kvalitet zrna u padu i da svaka nova kiša umanjuje rod: sada je hektolitar 76, a normalna vrednost je 86",kaže predsednik Udruženja „Žitounija” Zdravko Šajatović, i skreće pažnju na to da zrno za sada ima proteina i glutena, ali da svaka nova padavina škodi hlebnom zrnu.

Z. Delić