Jedanaest srpskih sorti potpuno nepoznate svetskoj enologiji
NOVI SAD: Zahvaljujući istraživanjima u okviru projekta „Genomska karakterizacija starih sorti vinove loze na teritoriji Srbije“ koji je pod okriljem Ministarstva poljoprivrede tokom prethodne dve godine sproveo Biološki fakultet u Beogradu u saradnji sa beogradskim Institutom za multidisciplinarna istraživanja , Poljoprivrednim fakultetima u Zemunu i Novom Sadu, kojima se pridružio i Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, konačno su dobijeni neki odgovori na pitanja kada je genetički diverzitet vinovih loza u pitanju.
Genetički su analizirana 163 uzorka iz vinogorja Srbije. Identifikovano je ukupno 60 različitih genotipova/sorti, od kojih su 49 poznate lokalne ili regionalne sorte, dok je 11 potpuno nepoznato i ne postoji ni u jednoj dostupnoj međunarodnoj bazi podataka.
– Generalni zaključak jeste da je ispitivanjem obuhvaćen mali broj uzoraka u odnosu na druge zemlje, ali čak i na tako malom uzorku rezultati su pokazali da je pronađeno na našem području nešto od vinove loze što ne postoji drugde u svetu i što je neidentifikovano do sada, što upućuje na to da su neophodna dodatna istraživanja da bismo mogli da ih identifikujemo na molekularnom nivou – kaže naučni saradnik na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu dr Milica Rat. – Prilikom uzorkovanja DNK iz vinovih loza, sekvence DNK koje su dobijene na taj način, prvo su upoređivane sa bazama DNK koje postoje u svetu. Za veliki broj analiziranih sorti smo dobili potvrdu koje su to sorte, za neke ko su im roditelji, dok je za neke utvrđeno da iako se kod nas nazivaju određenim imenom, u regionu postoje pod nekim drugim nazivom. Iz toga proizilazi da moramo da se pozabavimo izradom baze sinonima vinovih loza. Interesantno je saznanje do kog se došlo tokom istraživanja o sorti, koja je uzorkovana u zapadnoj Srbiji, u manastiru Rača kod Bajine Bašte, a koja se ne poklapa ni sa jednom za koju postoje podaci u bazi u drugim državama. Ne zna se koja je sorta u pitanju i to je dodatno intrigantno.
Milica Rat napominje da je ovaj projekat, čiji su dosadašnji rezultati predstavljeni u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti u Beogradu krajem septembra, pokazao da Srbiji nedostaje nacionalna baza podataka vinovih loza sa genetičkim profilima svake od njih i da je neophodno da se ona napravi.
Tokom projekta u istraživanje je uključen i materijal iz Volnijevog herbarijuma, koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji, tačnije uzorci presovanih listova i grozdova vinovih loza starih više od dve stotine godina.
– Kada je prof. dr Hoze Miguel Martinez Zapater sa Univerziteta La Rioha u Španiji, gde su analizirani uzorci tokom projekta, prvi put u septembru 2020. posetio Karlovce, izrazio je sumnju u to da se iz materijala iz Volnijevog herbarijuma mogu izolovati DNK – priča Milica Rat. – Tokom projekta uspeli smo da uzmemo materijal iz 75 uzoraka koji se nalaze u herbarijumu i to su veoma mali delovi lista. Trudila sam se da uzmem delove lista koji su vremenom otpali jer se time ne oštećuje njihova struktura, koja nam je neophodna i za očuvanje kolekcije i za druga ispitivanja. Materijal iz Srbije je direktno poslat, što je bilo dobro, u specijalizovanu laboratoriju koja se bavi istraživanjem stare DNK u Tubingenu u Nemačkoj. Kada se uzme uzorak iz herbarijuma, uzme se sve što živi na toj biljci, a to podrazumeva i razne bakterije i možda neke patogene organizme. Zato je bilo važno da se ova izolacija uradi u laboratoriji koja ima razvijene metode da sve druge DNK koji ne pripadaju vinovim lozama, skloni sa strane i da se dobije čist uzorak.
Nakon toga je istraživanje nastavljeno u Španiji i od 75 uzoraka iz Volnijevog herbarijuma dobijeni su rezultati za 27 primeraka. Ako se uzme u obzir da je od 200 uzoraka iz španskog herbarijuma koji je najstarija kolekcija vinovih loza u svetu, izolovano svega desetak, Milica napominje da treba da budemo zadovoljni što je od 75 iz našeg herbara, identifikovano 27 primeraka.
Presovana loza i u vršačkom herbarijumu
Pored Volnijevog herbarijuma iz 1791. godine s ampelografskom kolekcijom, u Vojvodini postoji još jedan koji ima presovanu vinovu lozu. U vršačkom muzeju se čuva sveska s vinovom lozom, stara oko stotinu godina. Milica Rat kaže da su u toku dogovori oko toga da se on naučno obradi i tako dođe do podataka šta je u njemu sačuvano.
– U naučnom pogledu to je dobar rezultat i znači da smo nekoliko koraka ispred njih u saznanjima o vinovim lozama. To Srbija mora da
iskoristi kao potencijal, prirodni resurs, dokument koji daje potvrdu porekla. Od svih uzoraka samo za jednu vrstu se kao zemlja porekla navodi Srbija. To je slankamenka bela. Potvrdili smo njeno prisustvo u Srbiji pre 200 godina. Ostale sorte su prvenstveno iz Mađarske, Rumunije, Turske, a mali broj iz Grčke i Francuske. Dobro je da smo za te uzorke dobili nazive iz svetskih baza. Sledeći korak je da analiziramo imena koja se pominju u Volnijevom herbarijumu, kao i ona u svetskoj bazi. Zašto je to važno? Postoji pravilo prioriteta. U pisanom dokumentu ili herbaru kada se prvi put imenuje neka biljka to ime postaje prioritetno. Tu nam herbar može pomoći da doznamo da li na nekim imenima koja se nalaze zapisana u njemu, a nisu bila prisutna u svetu, imamo pravo prioriteta. Mora se odgonetnuti kada se prvi put neko ime pomenulo i da onda pokušamo da ona koja su kod nas prisutna barem dva veka ubacimo na tu listu imena i napravimo novi poredak. Ne treba previše očekivati, ali je važno za vinogradarstvo da jedno ili dva imena dobiju naučnu potvrdu. Takav je slučaj sa grašcem – ističe Milica Rat.
Dobra strana ovog projekta, koji ima izglede da bude nastavljen, kaže sagovornica, ogleda se i u tome da je okupio naučnike iz više ustanova kao i da postoji veliko interesovanje vinogradara za rezultate istraživanja.
Zorica Milosavljević
