Istražuje se poreklo vinove loze na našim prostorima, uzorci na DNK analizi

Tim naučnika okupljen  oko projekta „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka”, koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, boravio je prošle sedmice u Karlovačkoj gimnaziji kako bi uzeo uzorke presovanih listova i grozdova vinove loze pohranjenih u herbarijumu Andreja Volnija i podvrgao DNK analizi.

-Otkrivanje potencijalno autohtonih, starih sorti vinove loze, pre svega u tri glavna vinogroja - Negotinskoj krajini, Župi i Fruškogorju najsavremenijim tehnologijama, utvrđivanje porekla i njihovo očuvanje, glavna su ideja ovog projekta - kaže dekan Biološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Željko Tomanović. – Prvi deo posla je završen. Do sada smo 130 do 140 ponecijalno starih čokota pronašli. Sada sledi genomska analiza uz pomoć koje bismo rekonstruisali poreklo sorti, da se vidi koje su autohtone i da se one kasnije tehnološki unapređuju, što bi moglo da ima i komercijalni efekat. Volnijev herbarijum nam je izuzetno interesantan u tom pogledu zato što poseduje sorte koje su se gajile pre dvesta godina. Namera nam je da pokušamo da uradimo genomsku analizu na tom materijalu, što može pomoći da se odgonetne poreklo loze na ovom području. Nadamo se da će finansiranje biti nastavljeno kako bismo   završili analize...

Na projektu učestvuju stručnjaci sa Beogradskog i Univerziteta u Novom Sadu pri čemu je Biološki fakultet u Beogradu koordinator. Kao gostujući profesor Biološkog fakulteta na tom vrlo važnom poslu angažovan je i prof. dr Miodrag Grbić s Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, čiji je rad objavljen lane „Genetski diverzitet vinove loze u Crnoj Gori“ pokazao da u toj susednoj državi postoje 64 sorte vinove loze do sad nepoznate nauci.

– Igrom slučaja kada sam sa španskom delagacijom boravio u Srbiji radi pregovora oko projekta, saznao sam za Volnijev herbarijum za koji je direktor  jedinog i najvećeg  Instituta za vinovu lozu u Španiji rekao da je neverovatno blago i da postoje samo dva takva herbarijuma u svetu  – jedan u Berlinu, drugi u Madridu – priča dr Miodrag Grbić. – Najinteresantniji podatak jeste taj što su presovani celi grozdovi tako da se  u startu zna da li je  bela ili crna sorta. Ni malo manje važan podatak je da su to sorte koje su ovde gajene pre filoksere, koja je „počistila“ vinograde i učinila da gubitak diverziteta sorti dobije neverovatne razmere. Budući da sorte koje se nalaze u herbarijumu zahvataju period između 1812. i 1824. godine, to će nam omogućiti da vidimo šta je na ovom prostoru bilo u prefiloksernom periodu, kada se vinova loza gajila na sopstvenom korenu. Ideja je da napravimo genomsku analizu, da izdvojimo DNK iz tog materijala i da praktično genotipiziramo ceo herbarijum. Ako sve bude išlo kako treba, sa Ministrastvom poljoprivrede i španskom amabasadom planiramo možda već krajem  jula bilateralni projekat i da studiozno tome pristupimo...

Analize DNK iz prikupljenog materijala trebalo bi da budu obavljene na najvećem španskom Institutu La Rioha (La Rioja), za koji profesor Tomanović kaže da je referentna ustanova sa zavidnom bazom podataka. 

Naučni savetnik na Institut za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu dr Miroslav Nikolić, jedan od članova tima, našiao je u Negotinskoj krajini, koja je sticajem interesantnih okolnosti bila pošteđena potpune devastacije vinove loze zbog filoksere, i na neke nepoznate sorte.

-Iz prefiloksernog vremena u tom vinogorju poznate su neke mešavine u kojima je dominira začinak krajinski za koji smatram da bi mogao da bude kandidat za autohtonu krajinsku sortu jer ga nigde drugde nema – objašnjava dr Nikolić. – Takav je i prokupac i jedna sorta koju su u Krajini zvali četereška, a u pitanju je kadarka ili skadarka s kontroverznim poreklom. U Krajini je bilo i belih sorti čija imena nisu poznata. Sve bele sorte tamo su zvali belina, čak i smederevku. Brzo posle Francuza koji su zbog filoksere dolazili u naše krajeve u potrazi za sortama čija vina mogu da zadovolje ukuse njihovih potrošača, u Negotinskoj krajini su počeli da sade pino noar na primer, što je početak kraja  autohtonih  sorti. Posleratna agrarna politika doprinela je dodatno tome.

Na terenu se profesor Nikolić suočio sa činjenicom da nema starih vinograda, oni ili su izvađeni ili toliko zadivljali da ne može da se nađe evropska loza, nego američka podloga koja je otpornija, dok je deo koji je bio plemka propao jer su ga napadale bolesti. Ipak u  jednom starom i više od sto godina našao je jedina dva preživela čokota četereške ili kadarke. Nakon svega, kako kaže, dilema je šta je crna tamjanika u Negotinskoj krajini, da li je krajinski začinak zaista krajinski začinak, i koju boju ima, i šta su te beline, a šta bagrina, da li je ona autohtona, rumunska ili čak mađarska sorta. U starom vinogradu u Šumadiju, kaže, našao je sorte za koje nije ni  čuo da postoje kao što su adakalka i gak.

Osim presovanih delova vinove loze iz Volnijevog herbarijuma predmet analize kako bi se došlo do odgovora koje su to autohtone sorte na našim prostorima, su i semenke iz grozdova iz različitih perioda civilizacije na ovim prostorima, zbog čega je u projekat uključen i arheobotaničar Muzeja Vojvodine Alaksandar Medović, koji je na sastanak u Karlovačkoj gimnaziji doneo sedam koštica. Prema onome što se moglo čuti na prošlonedeljnom skupu u najstarijoj srpskoj gimnaziji, od rezultata analiza semenki očekuje se da pokažu kakva je genetska kontribucija starih u novim sortama. Kada se uporedi DNK iz koštica sa genetskim metrijalom novih sorti, može se zaključiti da li se nešto i šta  potpuno izgubilo ili su se sorte ukrstile.

Naučna saradnica na Departmanu za biologiju i ekologiju PMF-a u Novom Sadu Milica Rat, koja brine o Volnijevom herbarijumu, kaže da herbarijumske dvolisnice imaju jednu etiketu i više vinovih loza. Po njenim rečima, primaran zadatak bio je  da se napravi katalog etiketa jer to do sada nije postojalo, ali i da se utvrdi da li su te sorte  koje su navedene one koje mi znamo danas.

- Dinska, smederevka, kadarka, grašac, neki su od naziva sorti iz herbarijuma – kaže Milica Rat.- Herbarijum je referentna baza podataka za to šta je to na Fruškoj gori  od sorti bilo pre 200 godina. Uzorci su uglavnom iz Sremskih Karlovaca, pominju se potesi, između ostalog, Dobrilovac, Banstol, Rovine, ali ima sorti i iz drugih mesta Fruške gore. Naišla sam na dvolisnicu na kojoj piše malvazija, što ukazuje na to da se tada ta sorta  gajila u Karlovcima. Da li je to tačno, kao i mnogo drugih pretpostavki, trebalo bi da se potvrdi predstojećim analizama DNK materijala. U ovom značajnom projektu učestvuje i prof. dr Slavica Todić sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kao i prof. dr Dragoslav Ivanišević sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Zorica Milosavljević