Izvoz kukuruza se nasukao u plitkom Dunavu
NOVI SAD: Udruženje Žita Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), bila je domaćin je okruglog stola “Bliži pogled na proizvodnju, potrošnju, skladišnu logistiku i rečnu infrastrukturu mikroregiona”, održanog u okviru najvećeg svetskog foruma u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama “Global Grain“ u Ženevi.
Okrugli sto u čijem fokusu je bila Srbija organizovan je u okviru projekta “Razvoj kapaciteta agrobiznis udruženja na novim izvoznim tržištima”, koji u Srbiji sprovode UN FAO i EBRD.
Direktor Žita Srbije Vukosav Saković izjavio je za “Dnevnik” da naša zemlja može u ekonomskoj godini da izveze najmanje 2,5 miliona tona kukuruza, 1,7 miliona pšenice i brašna, 300.000 tona soje i po 150.000 tona suncorketa i uljane repice.
Međutim, sada izvoz kukuruza kvari nizak vodostaj Dunava, kaže direktor Saković, navodeći da se naša zemlja zbog dugog sušnog perioda nalazi u ozbiljnom problemu,gledajući prošlogodišnje izvozne rezultate kukuruza i sadašnje, po završenoj bebri.
Izvoz nam je opao gotovo za 50 odsto pa postoji realna opasnost da nam istekne rok za izvoz, jer se trgovina kukuruzom završava u junu kada kreće izvoz ječma. Ukoliko se vodostaj Dunava podigne, za čega je potrebna dobra kiša u srednjoj Evropi, mesečno bi trebali da prodamo po 250.000 tona kukuruza preko granice, što neće biti nimalo lako, naglasio je Saković.
Po njegovim rečima, slab izvoz kukuruza zbog niskog Dunava na izvestan način je nadoknadila pšenica.
Naša zemlja je i dalje među deset najvećih izvoznika pšenice i kukuruza na svetu, pokazala je analiza Udruženja Žita Srbije, izrađena na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu Sjedinjenih Država za period 2014-15 i 2017-18.
U izvozu kukuruza se nalazimo na sedmom mestu, dok smo u izvozu pšenice na desetom mestu. Srbija je zadržala visoke prinose ovih kultura po hektaru, tako da je i dalje na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru, istakao je Saković.
Posle žetve uspeli smo da prodamo 700.000 tona pšenice i brašna na inotržište i po prvi put ove godine ga plasiramo i u Italiju. Sa ovom zemljom smo započeli izvoz zahvaljujući lanjskom učestvovanju na “Global Grain” u Ženevi, pa očekujemo da i od ovogodišnjeg učešća na važnom međunarodnom skupu steknemo nove kupce, i naravno nastavimo izvoz pšenice u Italiju i nadalje, kazao je Saković, dodajući da u izvozu pšenice nemamo konkurenciju u zemljama u okruženju, jer smo gledajući okolne zemlje najveći proizvođači, ali ne samo žita, već i drugih ratarskih kultura.
Kao novo tržište, naveo je Saković, posebno je značajno da počnemo izvoz pšenice za Egipat, pošto je ta zemlja najveći svetski kupac žita.
Međutim, da bi naša pšenica stigla do Egipta potrebno je da se propisi usaglase, pa su očekivanja, kaže Saković, da će Srbija ove jeseni to uspeti da postigne.
U Ženevi smo prezentovali i nove podatke o količinama i kvalitetu proizvodnje pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, zatim upoznali s kakvim izvoznim kapacitetima naša zemlje raspolaže i predstavili tržišta na kojima se ove kulture plasiraju, naveo je Saković.
Z. Delić
