Hrana se baca zbog zabune oko roka trajanja
Gotovo svaka deseta osoba na svetu oboli od pokvarene hrane, a oko 420.000 ljudi godišnje izgubi život od posledica konzumacije, podaci su Svetske zdravstvene organizacije, ali, s druge strane, u kontejnerima i na smetlištima zvrše ogromne količine namirnica koje bi se mogle koristiti u ishrani bez opasnosti po zdravlje ljudi.
Trećina proizvedene hrane na globalnom nivou se baci, a procena je da je u deset do 15 odsto slučajeva uzrok tome način deklarisanja „najbolje upotrebiti do”. Ta roba nije nužno pokvarena, kao što je slučaj s onom na kojoj stoji oznaka „upotrebiti do”, već samo počinje da gubi na kvalitetu.
Kao i u svetu, i kod nas se dosta hrane baci, a najčešće je to upravo zbog isteka roka trajanja. Istraživanja pokazuju da Evropljani, više od 53 odsto, ne tumače na pravi način deklaracije o roku trajanja jer nisu jasne.
Koordinator Saveta za hranu i poljoprivredu u NALED-u Tisa Čaušević rekla je za RTS da su naši propisi deklarisanja hrane i kako se rok trajanja deklariše gotovo u potpunosti usklađeni s evropskim standardim.
Doniranje je velika korist
Neki trend u svetu, a nadamo se uskoro i kod nas, jeste da se veća količina te hrane, umesto da ode na otpad, ona koja je bezbedna, koja je potpuno u redu za konzumaciju – donira.
Videli smo dobre primere za vreme trajanja krize s koronavirusom da su kompanije dale sve od sebe da doniraju hranu
– Međutim, mi smo kroz NALED-ov Savet za hranu već duže angažovani na tome da se ta oblast zakonski uredi. Trenutno zakonsko okruženje nije podsticajno za kompanije da doniraju viškove hrane. Ako pogledate države u Evropi, u velikom broju njih dozvoljeno je doniranje hrane koje ima istekli rok upotrebe „najbolje upotrebiti do”, naravno, ukoliko je u potpunosti bezbedna – kaže Tisa Čaušević. – Takođe postoje poreske olakšice, koje mogu kompanijama pomoći i da učine ceo svet doniranja hrane mnogo primamljivijim.
– Konkretno, važno je da svi potrošači znaju da, kada na deklaraciji hrane stoji navod „najbolje upotrebiti do” ili „najbolje upotrebiti do kraja” – to je rok upotrebe koji je vezan za očuvanje nekih karakteristika tog proizvoda, to je rok trajanja koji nije obavezno vezan za samu bezbednost tog proizvoda – kazala je Tisa Čaušević.
Po njenim rečima, dobar primer su testenina, pirinač, keks. Kada istekne taj rok „najbolje upotrebiti do” – takav proizvod gubi neka svoja karakteristična svojstva, kao da možda taj keks više nije hrskav ili slično, ali nije obavezno vezano za bezbednost.
– Možemo i dalje da ga koristimo, što je odluka samog potrošača – svako će uzeti taj proizvod, pogledati ga, otvoriti, pomirisati i videti te doneti odluku o tome da li ga koristiti – kazala je ona. – S druge strane, važno je da znamo je da postoji rok trajanja na mikrobiološki kvarljivim namirnicama, koji se označava rečima „upotrebljivo do”. Tu je dobar primer sveže meso, riba. Kada istekne taj rok, takva hrana se smatra nebezbednom i tu postoji ozbiljan rizik od toga da potošač konzumira hranu koja je kontaminirana.
Svetska statistika o bezbednosti hrane kaže da se oko 600 miliona ljudi godišnje razboli od nebezbedne hrane, koja je kontaminirana hemikalijama, bakterijama i virusima.
Z. Delić