Hlebno žito posejati barem na 550.000 hektara

Kiša je u protekle dve sedmice nakvasila površinski sloj oranica pa je zemlja vlažna, premda u dubljim slojevima nedostaje vlage, koja bi trebalo da se nadoknadi tokom zime i proleća.

Očekuje se da ove jeseni pšenica bude zasejana na približno istim površinama. Lane je pod ti usevom bilo više od 530.000 hektara, a u žetvi 2015. hlebno zrno se skidalo s oko 600.000 hektara.

Dr Novica Mladenov s Odeljenja za strna žita pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je optimalno vreme za setvu od 5. do 25. oktobra i da ratari sada treba da iskoriste vremenske uslove za setvu.

On posebno skreće pažnju na to da od 1. januara 2018. godine stupa na snagu Pravilnik o kvalitetu pšenice te da paori prilikom setve treba da obrate pažnju na to koje seme kupuju i tokom vegetacije primene sve neophodne agrotehničke mere da bi postigli što bolji kvaliteta zrna i visoke prinose.

– Dobro bi bilo kada bi pšenice ove jeseni zauzela od 550.000 do 600.000 hektara, ne samo zbog plodereda već i zato što žito, za razliku od drugih ratarskih kultura, najpre dospeva pa suša i visoke dnevne temperature kao ove sezone nisu naškodile pšenici – kaže dr Mladenov.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslav Kiš kaže da će paori ove jesnei sejati žito samo zbog plodoreda jer godinama ne postoji isplativost u gajenju žita.

– Prinosi suncokreta, kukuruza i soje su uništili seljake u finansijskom pogledu, a i žito je manje rodilo ove godine – ističe Kiš. – Međutim, to nije navelo državu da subvencioniše seme i đubrivo. Kilogram semena, u zavisnosti od toga da li je domaće ili strano, košta od 30 do 60 dinara pa po hektaru to seljaka izađe od 7.000 do 12.000 dinara. Đubriva ima takođe različitog, kilogram staje od 40 dinara pa naviše, i po hektaru taj izdatak poljoprivrednike staje od 10.000 do 15.000 dinara. Ukoliko se agrotehnika primeni u potpunosti, treba kupiti osnovno đubrivo i još za dve prihrane.

Po rečima direktora Fonda „Žita Srbije” Vukosava Sakovića, ove jeseni se očekuje da bude posejano pšenice na oko 610.000 hektra. On veruje da će se poljoprivrednici vratiti setvi žita od pre dve godine, kada je ot ratarska kulutra zauzimala više od 600.000 hektara.

– Lane je, po podacima „Žita Srbije” pšenica bila posejana na 540.000 hektara, a prosečan prinos u ovogodišnjoj žetvi, po podacima Fonda, bio je 4,3 tone po hektaru – kaže Saković. – Očekujemo da pšenica zauzme površine od pre dve godine jer dugi niz godina žito je zauzimalo više od 600.000 hektara oranica.

Saković ima opravdanje za to u činjenici da je proizvodnja pšenice najjeftinija u odnosu na druge ratarske kulture, ali i da je sejanje pšenice odavno u fazi kada se od posejanog useva na 50 hektara može živeti do naredne žetve, pa da će ratari imati to na umu prilikom odabira useva.

– U ovoj setvi, ali i u ranijim, čini se da poljoprivrednici nemaju pravu informaciju o semenima jer su prepušteni reklamama semenskih prodavaca pa nije naodmet da se informišu o tome pošto razna semena ne odgovaraju svim tipovima oranica – ističe Saković.

Agrarni analitičar Žarko Galetin naglašava da je žito strateška sirovina svake zemlje i da predstavlja glavnu sirovinu u prehrambenoj industriji pa, imajući to u vidu, pšenicu treba sejati, ali ne treba u tome preterivati.

– Treba da radimo na prinosima tako da se po hektaru dobije pet i po do šest tona, a nikako povećavati površine pod hlebnim zrnom – kaže Galetin, dodajući da pšenica ove jeseni ne bi trebalo da zauzme više od 500.000 hektara.

Z. Delić