Хлебно жито посејати барем на 550.000 хектара

Киша је у протекле две седмице наквасила површински слој ораница па је земља влажна, премда у дубљим слојевима недостаје влаге, која би требало да се надокнади током зиме и пролећа.

Очекује се да ове јесени пшеница буде засејана на приближно истим површинама. Лане је под ти усевом било више од 530.000 хектара, а у жетви 2015. хлебно зрно се скидало с око 600.000 хектара.

Др Новица Младенов с Одељења за стрна жита при Институту за ратарство и повртарство у Новом Саду каже да је оптимално време за сетву од 5. до 25. октобра и да ратари сада треба да искористе временске услове за сетву.

Он посебно скреће пажњу на то да од 1. јануара 2018. године ступа на снагу Правилник о квалитету пшенице те да паори приликом сетве треба да обрате пажњу на то које семе купују и током вегетације примене све неопходне агротехничке мере да би постигли што бољи квалитета зрна и високе приносе.

– Добро би било када би пшенице ове јесени заузела од 550.000 до 600.000 хектара, не само због плодереда већ и зато што жито, за разлику од других ратарских култура, најпре доспева па суша и високе дневне температуре као ове сезоне нису нашкодиле пшеници – каже др Младенов.

Председник Управног одбора Асоцијације пољопривредника Војводине Мирослав Киш каже да ће паори ове јеснеи сејати жито само због плодореда јер годинама не постоји исплативост у гајењу жита.

– Приноси сунцокрета, кукуруза и соје су уништили сељаке у финансијском погледу, а и жито је мање родило ове године – истиче Киш. – Међутим, то није навело државу да субвенционише семе и ђубриво. Килограм семена, у зависности од тога да ли је домаће или страно, кошта од 30 до 60 динара па по хектару то сељака изађе од 7.000 до 12.000 динара. Ђубрива има такође различитог, килограм стаје од 40 динара па навише, и по хектару тај издатак пољопривреднике стаје од 10.000 до 15.000 динара. Уколико се агротехника примени у потпуности, треба купити основно ђубриво и још за две прихране.

По речима директора Фонда „Жита Србије” Вукосава Саковића, ове јесени се очекује да буде посејано пшенице на око 610.000 хектра. Он верује да ће се пољопривредници вратити сетви жита од пре две године, када је от ратарска кулутра заузимала више од 600.000 хектара.

– Лане је, по подацима „Жита Србије” пшеница била посејана на 540.000 хектара, а просечан принос у овогодишњој жетви, по подацима Фонда, био је 4,3 тоне по хектару – каже Саковић. – Очекујемо да пшеница заузме површине од пре две године јер дуги низ година жито је заузимало више од 600.000 хектара ораница.

Саковић има оправдање за то у чињеници да је производња пшенице најјефтинија у односу на друге ратарске културе, али и да је сејање пшенице одавно у фази када се од посејаног усева на 50 хектара може живети до наредне жетве, па да ће ратари имати то на уму приликом одабира усева.

– У овој сетви, али и у ранијим, чини се да пољопривредници немају праву информацију о семенима јер су препуштени рекламама семенских продаваца па није наодмет да се информишу о томе пошто разна семена не одговарају свим типовима ораница – истиче Саковић.

Аграрни аналитичар Жарко Галетин наглашава да је жито стратешка сировина сваке земље и да представља главну сировину у прехрамбеној индустрији па, имајући то у виду, пшеницу треба сејати, али не треба у томе претеривати.

– Треба да радимо на приносима тако да се по хектару добије пет и по до шест тона, а никако повећавати површине под хлебним зрном – каже Галетин, додајући да пшеница ове јесени не би требало да заузме више од 500.000 хектара.

З. Делић