Duplo veći uvoz krompira, usitnjena domaća proizvodnja nekonkurentna

Kakva će situacija biti ove godine, kolike su zalihe i kakve će cena biti u Privrednoj komori Srbije (PKS) nisu mogli da procene zbog načina na koji se kod nas organizuje proizvodnja.



Teško je reći kakve su zalihe krompira, s obzirom na to da mi i nemamo veliku organizovanu proizvodnju. Znamo da se on sadi na blizu 30.000 hektara, ali je ta proizvodnja jako usitnjena, veliki je broj proizvođača, veliki broj različitih privatnih skladišta, tako da mi i nemamo pravi podatak o količinama i zalihama, napomenuo je sekretar Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS-a Aleksandar Bogunović.



Dodao je da je poznata ukupna količina roda, jer je na pomenutoj površini prosečan prinos oko 22 tone po hektaru, tako da se u Srbiji godišnje proizvede oko 600.000 tona krompira.



Mi ovu robu i izvozimo i od toga ostvarimo oko tri miliona evra, ali je uvoz duplo veći i primetili smo da je počeo da raste, rekao je Bogunović.



Naveo je da je zbog toga primećen značajan pad cene u veleprodaji sa 34 dinara na 20 dinara po kilogramu, pa je i smanjen interes proizvođača za gajenje krompira, jer ne mogu da se izbore na tržištu zbog takvih cena.



Krompir nije berzanska roba, tako da mi ne zavisimo od cena u drugim zemljama, ali su problem tržisni viškovi u inostranstvu, gde se proizvodi krompir s mnogo većim prinosom, mnogo boljiim izgledom, mnogo većim rokom trajanja, urađenom kalibracijom i boljim pakovanjem, tako da se mnogo lakše proda na tržištu. A i trgovinskim lancima je mnogo lakše da ugovore veću količinu iz uvoza nego da sakupljaju krompir od velikog broja sitnih domaćih proizvođača, ističe Bogunović.



Dodaje da kada postoji veliki broj proizvođača, nema ujednačnog kvaliteta, cene, uslova čuvanja, a često se dešsva da su ta skladišta neuslovna, tako da krompir već u ferburaru počne da klija.



Ispada da je mnogo lakše da se uveze nego da se prikupi u domaćoj proizvodnji. Istina, postoje dve firme koje prave čips i izvoze ga, pa otkupljuju domaći krompir, ali to još uvek nije dovoljno. Postoji veliki prostor da se ta proizvodnja dodatno doradi, da radimo pomfrit koga nemamo, pa uvozimo velike količine pomfrita, ali mi još uvek nemamo investicije u takvu proizvodnju, napomenuo je Bogunović.



Naveo je da se 60 odsto površina pod krompirom nalazi u centralnoj Srbiji, ali da ukoliko bi se on gajio plantažno, onda bi proizvodnja mogla da bude zasnovana bilo gde na teritoriji zemlje.



Što su veće parcele i organizovanija proizvodnja, ona je jeftinija, a u tom slučaju su opravdane i veće investicije, pa može da se izgradi jedan ozbiljan skladišni kapacitet. Nije dovoljno da imate samo jedan sobičak, to su velika skladišta koja podrazumevaju pranje, kalibraciju, pakovanje, to su ozbiljne mašine koje podrazumevaju značajna finansijska sredstva koja su vezana za velike proizvodnje, a mali proizvođači ne mogu da priušte sebi, niti treba da ih imaju, ocenio je Bogunović.



Dodao je da u Srbiji postoje površine na kojima može da se širi proizvodnja, ali je rekao da nije siguran koliko ima zainteresovanih proizvođača i kompanija za saradnju u tom pravcu.



Koliko ima komapnija koje su spremne da investiraju u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, kao što je slučaj u nekim drugim vidovima proizvdnje, gde ima kooperantskih ugovora, dogovorene proizvodnje uz svu potrebnu podršku i pomoć, od zasnivanja proizvodnje, preko vođenja proizvodnog procesa do finalnog otkupa proizvoda, zapitao se Bogunović.



Smatra da postoji prostor da se naši proizvođači povežu i nastupe na tržištu kako bi imali bolju komunikaciju sa kupcima i jeftiniju proizvodnju.



Zadruge kroz programe Ministarstva imaju šnasu da dobiju veći broj bodova, a time i veća sredstva. Ambijent postoji, ali mi se čini da se ne koristi dovoljno, ocenio je Bogunović.



Nije mogao da proceni kakva nas cena krpompira očekuje tokom godine, ali je skrenuo pažnju na činjenicu da sva poljoprivredna proizvodnja poskupljuje.



Nama je cela poljoprivredna proizvodnja poskupela više od 30 odsto, a neke kulture i više od 50 odsto. Svi znamo da su cne ernegenata povećane, mineralnih đubriva, pitanje je da li će ih biti dovoljno, poskupela je radna snaga, tako pretpostavljam da će i ove godine biti na sličnom nivou. Cene transporta su povećane, što bi moglo čak da nam odgovara, da budemo konkurentniji u regionu gde izvozimo, jer će im možda biti povoljnije da uvezu od nas nego s nekih dalekih destinacija, procenio je Bogunović.