Država dreši kesu za stočare i prerađivače
NOVI SAD: Već se uveliko priča o planovima koje država priprema da bi brže i jače pokrenula privredni razvoj Srbije pa su tako u javnost dospele i informacije o tome koliko će se ulagati u poljoprivredu kao glavnu okosnicu u ekonomskom razvoju svake zemlje.
Mada Predlog budžeta za 2019. nije još usvojen u Narodnoj skupštini, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović u više navrata javno je govorio o tome u kojem smeru će ići srpska poljoprivreda u 2019. godini.
U Ministarstvu poljoprivrede neće opširnije da govore za medije o tome šta je Predlogomm buyeta za 2019. godinu predviđeno u vezi s poljoprivredom dok taj dokument ne bude usvojen u Skupštini Srbije. Uprkos tome, buyet za narednu godinu nalazi se na sajtu Vlade Srbije pa je tako dostupan zainteresovanim stranama.
U 2019. godini predviđeno je da za poljoprivredu bude izdvojeno oko 51,7 milijarda dinara, što je 7,6 milijardi više nego ove godine. Novca će biti više i za subvencije – 7,2 milijardi dinara, odnosno oko 36,2 milijardi, što je najviše para gledajući koliko je predlogom buyeta za 2019. godinu planirano drugim ministarstvima.
Za kapitalne izdatke Ministarstva poljoprivrede planirano je gotovo ista suma novca kao i ove godine, neznatno više od milijarde dinara.
Od ukupno planirane sume za argarni buyet, Uprava za agrarna plaćanja dobiće najviše, oko 36,2 milijardi dinara, s tim što će od tog novca za direktna plaćanja imati na raspolaganju malo više od 22 milijarde, dok ostatak treba da usmeri ka podsticajima u poljoprivrednom i ruralnom razvoju. Planirano je da Uprava i nadalje direktno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koji obrađuju do 20 hektara zemlje na kućne adrese isplati po hektaru 4.000 dinara, koliko ratari primaju još od 2013. godine. Za razliku od njih, stočari bi naredne godine trebalo da dobiju 5.000 dinara više po tovnom grlu stoke – 15.000 dinara, umesto 10.000, koliko su primali duži niz godina. Veliko povećanje tog podsticaja opravdava se time što je Srbija ispunila kvotu za bescarinski izvoz junećeg mesa u Tursku.
Znato više novca predviđeno je i za navodnjavanje i protivgradnu zaštitu – ukupno devet milijardi dinara, a samo pre dve godine u agrarnom buyetu bilo je za te namene svega pola milijarde.
Poljoprivrednicima koji budu ulagali u preradu i skladišta država će, predviđeno je buyetom, vratiti polovinu uloženog novca.
Ministar Nedimović kaže da se moramo okrenuti prerađivačkom sektoru jer sve zemlje koje su razvijale poljoprivredu u tom pravcu, odnosno sirovine koristile za finalnu robu, napravile su veliki iskorak u ekonomskom razvoju.
– Imamo dovoljno sirovina, što moramo da preradimo u našim fabrikama, a ne da izvozimo živa grla – naveo je Nedimović.
U agrarnom buyetu za 2019. godine biće novca i za Upravu za poljoprivredno zemljište, koje će, kako je predviđeno, dogodine imati na raspolaganju 654.286.000 dinara, Uprava za veterinu će imati 4.166.330.000, a za razvoj lovstva i šumarstva država je planirala 335.275.000 dinara.
Z. Delić
„Zeleni” dizel briga
Ministarstva finansija
Obećanje da će poljoprivrednici ove godine dobiti jeftiniji dizel za obradu oranica nije bilo ispunjeno. Ni lane zemljoradnici nisu imali tu povlasticu. I u buyetu za 2019. te stavke nema, a ministar Nedimović kaže da će o takozvanom zelenom dizelu ubuduće odlučivati Ministarstvo finansija.