Država će pomoći uzgoj šampinjona, razvoj turizma...

Zajedno s novosadskim gradonačelnikom Milošem Vučevićem, Nedimović je obišao proizvodnju Dušana Krivokuće i najavio podršku države za uzgoj gljiva.

– Dobro je što imamo priliku da pričamo i o našim problemima, ne samo o ratarstvu i povrtarstvu – rekao je proizvođač šampinjona Dušan Krivokuća. – Pravo da vam kažem, nisam do sada ni tražio podsticaje. Veoma je malo tih podsticaja što se tiče šampinjona, nadam se da će ih u budućnosti biti više. Bavim se tom proizvodnjom 21 godinu, vrlo je naporna, traži čoveka 300 odsto, radi se 365 dana u godini, bukvalno nemate godišnji, vremena za slave, prijatelje, svadbe. Zaboravite na to. Ako želite da se bavite ovim poslom, nemate vremena za privatni život i zato je mnogo mojih kolega, od 2000. godine jedno 80 odsto, odustalo od te proizvodnje. Od ove proizvodnje se može živeti pod uslovom da radite od 12 do 18 sati dnevno. Moje tržište je Novi Sad, grad koji ima gotovo 400.000 stanovnika. Mislim da u okolini ima nas četiri-pet koji snabdevamo to tržište i nema dovoljno šampinjona za njega.

– Činjenica je da ta vrsta proizvodnje nije karakteristična za Srbiju, odnosno, bila je, ali zbog loših tehnoloških procesa koje su pojedinci primenjivali, danas imamo deficit na srpskom tržištu – rekao je ministar Nedimović. –  Mi dajemo novac za izgradnju i opremanje ovakvih objekata, dovoljno je samo da se registruje poljoprivredno gazdinstvo. Imali smo jedan tehnički problem u pravilnicima, gde je neko morao da ima zemlju, ali to nema veze jedno s drugim. To sad ispravljamo, plus što ćemo omogućiti ovim ljudima da se kreditno zadužuju i da im ne treba nikakvo sredstvo obezbeđenja, nego će država davati garanciju za njihove investicije. To su najbolji projekti, gde na malom prostoru može raditi mnogo ljudi i ostvarivati svoju egzistenciju.

– Što se tiče Bačke, Srema i južnog Banata, mislim da će žetva pšenice proći veoma dobro – izjavio je ministar Branislav Nedimović. – Imali smo dosta padavina, samo da ih sada ne bude previše. U srednjem  Banatu nije bilo toliko kiše, ali je bilo dovoljno. Imali smo problem onih dana u aprilu kada se osećao nedostatak vlage, ali pšenica se izvukla i ja očekujem i dobar prinos i dobar kvalitet. Cenu opredeljuje mnogo faktora, ali ima jedna stvar koja je za nas odlična: Rusija je zabranila izvoz pšenice, a Rusi su najveći izvoznici pšenice na svetu. Nemojte zaboraviti da mi proizvedemo triput više nego što pojedemo i mi sve to izvozimo. Ako oni ne daju, neko će tražiti tu pšenicu. Ako je tražnja veća, cena će biti veća. Teško je sada pričati o tome jer ne znamo u kojem trenutku će Rusi ponovo pustiti izvoz.

Ministar se osvrnuo i na razvoj vinarstva.

– Svaka platforma s koje možete da prodate srpsko vino, pogotovo s južnih padina Fruške gore, idealna je, bez obzira na to da li je reč o turizmu na reci ili o ruralnom turizmu – rekao je Nedimović. – Sad ćemo raspisati nove konkurse za smeštajne objekte, za restorane po selima, gde dajemo do 300.000 evra bespovratno. Sve što ima veze s turizmom idealna je platforma za hranu, a pokazalo se da nam je hrana – videlo se i tokom korone – jedan od najvažnijih brendova. Mi nemamo ni more, ni nafte, ni zlata, ali zato imamo da jedemo.

Govoreći o pandemiji, ministar je rekao da je poljoprivreda prošla najbolje od svih sektora u privredi. Naime, 99 odsto poljoprivredne proizvodnje nije imalo ni jedan jedini problem.

– Bila su, doduše, pogođena tri sektora: proizvodnja ranog povrća, i tu smo intervenisali finansijski. To vam je najviše prostor oko Leskovca i Žitorađe, gde ima dosta plasteničke proizvodnje, kao i u Mačvi. Jedan je bio vezan za turizam, zato što nisu radili hoteli i restorani pa su loše prolazili proizvođači kajmaka i sireva i tu smo dali novac. Treći sektor su oni koji se bave pčelarstvom – njih nismo smeli da pustimo na ulicu jer bismo onda imali drugu vrstu problema, sa zdravljem. I tu smo finansijski intervenisali. U ratarstvu nismo imali problema, mogao si da odeš na njivu kad hoćeš, da se vratiš kad hoćeš. Odradili smo setvu maltene brže nego ijedne godine pre – rekao je Nedimović.

S. Krstić