Dobra cena šećera i subvencije osladiće paorima slatki koren
U ataru opštine Temerin ratari okupljeni oko Zemljoradničke zadruge „Žunji - Silak” su počeli da seju šećernu repu koju će ove godine posejati na oko 300 hektara, duplo više nego prošle setve, kada je ove industrijske biljke bilo na oko 175 hektara.
Dobra cena šećera u maloprodaji, nepunih 115 dinara za kilogram, i subvencije od 35.000 dinara za prinose iznad 50 tona po hektaru razlozi su zašto ratari seju repu više nego lane, ali i ranijih godina.
Podećamo, prošle godine pod repom smo imali oko 30.000 hektara, a pre nekoliko godina industrijske biljke je bilo i na 60.000 hektara.
- Ovogodišnja setva repe biće skuplja za oko 15 do 20 odsto nego prošla i koštaće oko 4.000 dinara po hektaru - kazao je agronom i ratar Živko Vasin.
Šećera će biti za sve
Prema očekivanju agroanalitičara Branislava Gulana, pod repom ćemo imati od 35.000 do 40.000 hektara, sasvim dovoljno, kazao je, za domaće potrebe i za izvoz.
- Godišnje trošimo od 200.000 do 220.000 tona šećera, a u izvoz možemo da prodamo 181.000 tona, kako nam je određeno kvotama EU - naveo je Gulan i naglasio da ćemo šećara sigurno imati dovoljno za nas i za druge.
Po njegovim rečima, zahvaljujući dobroj ceni šećera u trgovinama i državnom podsticaju i šećerane su izašle sa boljim uslovima .
- Tonu repe plaćaće 55 dolara, a u kampanji 2022 godine davali su oko 43 dolara. Šećerane su, kao i ranijih godina, obezbedile repomaterijal, ali sada po povoljnijim uslovima i zemljoradnici su, uglavnom, zadovoljni - naveo je Vasin.
Poljoprivrednik iz Crpaje u opštini Kovačica Goran Josifovski počeo je, isto, da seje repu i kazao da će površine povećati za 30 odsto u odnosu na lane.
- U Crepaji će ove godine biti više repe nego ranijih godina - rekao je Josifiovski i naglasio da nije samo dobra cena šećara i podsticaj od 35.000 dinara po hektaru povod zašto se repa vraća na njive. - Repa se lane najbolje pokazala u odnosu na druge kuluture tokom velike suše, jer za razliku od primarnih poljoprivrednih kultura, kukuruza, soje i suncokreta, nema vegetaciju, jer se plod razvija u zemlji .
Josifivski je kazao da očekuje prinos iznad 50 tona jer i u sušim godinama, kao proizvođač sa iskustvom, repe je imao najmanje 60 tona po hektaru.
Podsećamo, u Srbiji se preradom repe bave dve fabrike - domaća kompanija „Sunoko„, koja repu prerađuje u šećeranama u Kovačici, Pećincima i Vrbasu, i grčka kompanija „Helenik šugar„, koja repu radi u fabrici u Crvenki. Grcima pripada i fabrika u Žablju, ali ona ne radi već nekoliko godine, jer kompanija nema interes da pali peć, pošto za setvu nema interesovanja.
Z. Delić