Добра цена шећера и субвенције осладиће паорима слатки корен
У атару општине Темерин ратари окупљени око Земљорадничке задруге „Жуњи - Силак” су почели да сеју шећерну репу коју ће ове године посејати на око 300 хектара, дупло више него прошле сетве, када је ове индустријске биљке било на око 175 хектара.
Добра цена шећера у малопродаји, непуних 115 динара за килограм, и субвенције од 35.000 динара за приносе изнад 50 тона по хектару разлози су зашто ратари сеју репу више него лане, али и ранијих година.
Подећамо, прошле године под репом смо имали око 30.000 хектара, а пре неколико година индустријске биљке је било и на 60.000 хектара.
- Овогодишња сетва репе биће скупља за око 15 до 20 одсто него прошла и коштаће око 4.000 динара по хектару - казао је агроном и ратар Живко Васин.
Шећера ће бити за све
Према очекивању агроаналитичара Бранислава Гулана, под репом ћемо имати од 35.000 до 40.000 хектара, сасвим довољно, казао је, за домаће потребе и за извоз.
- Годишње трошимо од 200.000 до 220.000 тона шећера, а у извоз можемо да продамо 181.000 тона, како нам је одређено квотама ЕУ - навео је Гулан и нагласио да ћемо шећара сигурно имати довољно за нас и за друге.
По његовим речима, захваљујући доброј цени шећера у трговинама и државном подстицају и шећеране су изашле са бољим условима .
- Тону репе плаћаће 55 долара, а у кампањи 2022 године давали су око 43 долара. Шећеране су, као и ранијих година, обезбедиле репоматеријал, али сада по повољнијим условима и земљорадници су, углавном, задовољни - навео је Васин.
Пољопривредник из Црпаје у општини Ковачица Горан Јосифовски почео је, исто, да сеје репу и казао да ће површине повећати за 30 одсто у односу на лане.
- У Црепаји ће ове године бити више репе него ранијих година - рекао је Јосифиовски и нагласио да није само добра цена шећара и подстицај од 35.000 динара по хектару повод зашто се репа враћа на њиве. - Репа се лане најбоље показала у односу на друге кулутуре током велике суше, јер за разлику од примарних пољопривредних култура, кукуруза, соје и сунцокрета, нема вегетацију, јер се плод развија у земљи .
Јосифивски је казао да очекује принос изнад 50 тона јер и у сушим годинама, као произвођач са искуством, репе је имао најмање 60 тона по хектару.
Подсећамо, у Србији се прерадом репе баве две фабрике - домаћа компанија „Суноко„, која репу прерађује у шећеранама у Ковачици, Пећинцима и Врбасу, и грчка компанија „Хеленик шугар„, која репу ради у фабрици у Црвенки. Грцима припада и фабрика у Жабљу, али она не ради већ неколико године, јер компанија нема интерес да пали пећ, пошто за сетву нема интересовања.
З. Делић