„DNEVNIK” u Platičevu: Bostan donosi „živ novac”

U susednim Vitojevcima, u prolazu smo se uverili u to da su dinje koje nije imao ko da kupi bačene u kanal. Ipak, proizvođači bostana u Sremu kažu da se vredi baviti tom proizvodnjom jer za robu odmah dobiju „živ novac“.

Dalibor Milošević iz Platičeva bostan ove sezone ima na dva hektara, a veli da se tom proizvodnjom bavi otkad zna za sebe.

– Bostanom su se bavili otac i deda, tako da imam sremačke bostandžijske korene – uverava Dalibor Milošević. – Platičevo je najpoznatije po bostanu jer se svako treće-četvrto gazdinstvo time bavi. Posla u uzgoju lubenica i dinja ima, fabrika je to pod otvorenim nebom, pa smo ove godine imali dosta problema jer nas je grad tukao u dva navrata, tako da smo imali štete 50 odsto. Plus, godina je takva, na neke stvari čovek ne može uticati pa je inače rod podbacio. Sve što je bilo do nas, proizvođača, mi smo dali i uradili. Proizvođači u Platičevu imaju hektar, dva ili tri pod bostanom, možda je to 200, 300 ili možda i 400 hektara u našem ataru, ali ne znam tačno podatke. Platičevo je selo lubenica i vrednih ljudi, radimo kao roboti.

On dodaje da je bavljenje bostanom varljivo, nekad vredi, a nekada baš i ne, ali da svi u principu rade da bi imali koristi, da bi zaradili.

– Ne zavisi sve od nas. Nekada je i do godine i do kupaca, ali u principu vredi. Mi od toga velikim delom živimo, međutim, prilike u agraru su takve, niko se ne oslanja na jednu kulturu, nego se uvek radi na više frontova. Ako se kod nekog useva ne nađe računica, druga to pokrije. Prodajemo pored puta i na malo i na veliko. Neke količine imamo ugovorene, a uvek imamo viška, pa to doteramo da prodajemo na malo. Do pre sata lubenice su se prodavale po 30 dinara kilogram, sada je cena pala na 25. Cena je promenljiva. Na veliko je oko 13 dinara, plus-minus dinar ili dva. Zavisi od količine, odnosno da li su lubenice krupnije ili sitnije i da li je roba sveža – saznajemo od Miloševića.

Lubenice kod Miloševića rađaju oko tri vagona po jutru u nekim optimalnim uslovima, a ove godine rod je prepolovljen.

– U odnosu na druge ratarske kulture posla je više, dosta je početnog uloga u proizvodnju, ali se malo više i zaradi. U principu, nikada nismo nezadovoljni, tako je kako je, treba samo ići napred. Poznati smo po proizvodnji bostana, koristimo prednost trgovanja pored prometnog puta, tako da kupci dolaze i prolaze, a nama je i te kako bitno da novac odmah naplatimo – kaže Milošević.

Na veliko dinje se prodaju po 15 do 20 dinara kilogram, na malo 25 do 30, ali prethodnih dana bilo je perioda kada je cena pala i na svega desetak dinara. Josip Tumo iz Nikinaca proizvodi samo dinje na jednom hektaru.

– Ne mogu reći da je ne znam kako dobro, ali nešto se mora raditi – kaže Josip Tumo. – Sejem samo domaću sortu „cerovača“, slatka je, sočna i mesnata, i zbog toga tražena. Dinjama se bavim petnaestak godina, možda i nešto više. Rod je različit od sezone do sezone, ako je kišovita godina, plodovi mnogo pucaju i mnogo se baca, a bolje opstaje kada je sušnije. Sigurne proizvodnje nema bez navodnjavanja, prošla su ta vremena. Dinje se moraju navodnjavati, negovati i zaštititi da bi se postigao kvalitet koji mušterije očekuju. Ova sezona je osrednja, rodilo je solidno, ali ne bih mogao tačno reći koliko. U proseku, rađaju vagon i po po jutru. Trenutno ih na veliko prodajem za 20 dinara kilogram, na malo po 30. Prodaja najbolje ide ovde u Platičevu pored puta, ljudi koji prolaze zastaju po komad ili dva, ali i oni koji kupuju na više, po stotinu ili dvesta kilograma pa ih nose dalje za prodaju, većinom u druga mesta u Srbiji, gde nema proizvodnje bostana. Zadovoljan sam kvalitetom dinja koje odnegujem tako da imam stalne mušterije.

Mlađani Branislav Brkljač (15) iz Platičeva desna je ruka porodici u prodaji lubenica i dinja. Od njega saznajemo da su njegovi u toj proizvodnji desetak godina, lubenice su na četiri jutra, a dinje na jednom.

– Pazar ide dobro, cena na malo je kao i kod drugih, a na veliko zavisi od količine koju kupci uzimaju – veli Branislav, koji je ove godine završio osnovnu školu i razmišlja o nastavku školovanja, ali i da ostane u poljoprivredi. – U početku smo bostan imali na manjoj površini, ali smo je povećali, vidimo da na bostanu ima zarade. Pomažem roditeljima, može se reći da sam već stasao za menayera prodaje, imaju sto odsto poverenja. Promet nije uvek isti, zavisi od vremenskih prilika. U proizvodnji najviše su angažovani tata Vlada i mama Marica, a meni odgovara posao u prodaji. 

Njegov stric Toma Brkljač iz Platičeva ne bavi se poljoprivredom, nego samo ispomaže proizvođačima bostana, a od njega saznajemo da su ranije primat u proizvodnji držali obližnji Hrtkovici i Jarak, ali da su ih Platičevci pretekli. Kaže da su dinje ove sezone prerodile, tržište je prezasićeno, pa je cena niska i dosta se bacaju, za razliku od lanjske sezone, kada su cena i prodaja bili dobri pa su površine ove godine povećane. Stoga rod ne može da se proda na veliko po deset dinara, mada je u gradovima kilogram na malo 40 pa i 50 dinara, mada cena zavisi i od sortimenta.

– Ispomažem proizvođačima u berbi bostana jer sam još od desete godine naučio kada su lubenice zrele, najbolje za branje – kaže Toma Brkljač. – Zbog toga me po selu zovu da berem lubenice, pa u sezoni naberem oko 85 vagona. Svaku uzberem, očistim od blata i prođe kroz moje ruke. Pre se zrela lubenica za branje prepoznavala po kašiki i brku, ali sada se najviše gleda boja šare na kori. Svaka sorta ima svoj znak, ne može se zrelost odrediti na isti način. Najlakša za branje je „talisman“ i „top gan“, jer se kod njih kora prošara svetlom zelenom bojom i na kraju im se pri vreži peteljka stanji. Ove sezone je lubenice dosta napala bolest antrahoza, koja s vreža prelazi na plodove pa dosta trunu, posebno na ovim jakim vrućinama.         

– U Platičevu, gde preovlađuju lubenice, pola se sela bavi bostanom, dok se u Buđanovcima više bave dinjama pošto imaju problema s vodom jer, za razliku od dinja koje je dovoljno zalivati nekoliko puta u sezoni, lubenice se svaka tri-četiri dana moraju zalivati – kaže nam Toma Brkljač. 

Proizvođači bostana iz Platičeva i okolnih sremskih sela većinom imaju stalne kupce koji lubenice i dinje odnose na veliko. Najviše je kupaca iz Novog Pazara, Novog Sada, Subotice, a slabije idu na Kvantaš za Beograd, pa on misli da u bostanyijskoj proizvodnji najbolje prolaze i zarađuju nakupci. Oni na terenu obaraju cenu bostana, a na malo ga prodaju tri-četiri puta skuplje, ali srećna je okolnost što se za potrebe pojedinih prerađivača koji se bave proizvodnjom sokova i džemova dinje iz Srema odvoze i šleperima.   

Milorad Mitrović