„DNEVNIK” U GAZDINSTVU POVRTARA STEVICE KATIĆA U GARDINOVCIMA Keleraba, praziluk i celer pravi izbor

Ali pre nego što je prešao na novi asortiman u povrtarstvu, ispitao je tržište i ustanovio da će imati kupaca.

- Bez tržišta ne vredi kretati u proizvodnju naveliko, jer yabe dobar proizvod ako nemaš kome da ga prodaš - kaže Katić i mladima poručuje ukoliko žele da se bave povrtarstvom prvo neka provere da li će imati kome da ga prodaju, a onda se, uz veliki trud, upuste u proizvodnju.

O zaradi, bar kada su u pitanju keleraba, praziluk i celer, ističe, ne treba mnogo da misle, sigurno će je biti, samo što će nekada više a nekada manje zaraditi, bez obzira na klimatske uslove.

Katiću ide naruku i to što u sklopu domaćinstva ima veliku baštu , kelerabu gaji u plastenicima, a praziluk i celer na otvorenom prostoru, pa mu je biznis nadohvat ruke, ne troši vreme do njive, već predah od posla odmah može da nađu u debeloj ladovini uređenog dvorišta.

- Za mlade i nezaposlene i to treba da bude vodilja, jer nema ništa bolje nego kada je okućnica dovoljno velika da možeš da okreneš novac na kućnom pragu - ističe Katić.

On se za kelerabu opredelio jer je, kaže, najisplativija, može četiri ture da odgaji od maja do zime, a da tokom hladnih jesenjih i zimskih dana ne zagreva plastenik. Ne prodaje je na kilogram već na komad, a kupcima po poruybini odnosi povrće koji ga nude na novosadskim pijacama.

- Komad kelerabe naveliko je 50 dinara, a na pijacama je skuplja - navodi Katić. - Već je prva tura kelerabe prošla i sada je stigla druga. Prvu turu rasade kelerabe sam posadio u maju i za 40 dana je stigao rod, sada je na kraju i druga i krećem da sadim treću turu za septembar i tako do zime - objašnjava Katić, dodajući da ulaganja nisu ni velika ni mala, jer za seme treba oko 70 evra za plastenik površine 400 kvadrata. Tome treba dodati i trošak za vodu, jer u plastenicima ima postavljen zalivni sistem i treba još novca za zaštitna sredstva kako bi se keleraba sačuvala od bolesti.

Po njegovima rečima, samo za prvu turu kelerabe ima konkurenciju među povrtarima, ali kasnije, kada nastanu velike vrućine, nema zainteresovanih proizvođača, jer rasad treba čuvati od visokih dnevnih temeratura, zalivati ga i kasnije tokom vrelog leta, jer u plastenicima keleraba ne može da opstane ukoliko se ne zaliva.

- Za praziluk imam konkurenciju, seje se posebno oko Beograda, pa ga nakupci iz okoline Beograda donose na Kvantašku pijacu u Novom Sadu, mada se prazilukom bave povrtari i u centralnim i južnim delovima Srbije. Zato je važno što praziluk imam kome da prodam - kaže Katić.

Navodi da je ranije praziluk sejao u kontejnerima, ali da ga sada seje direktno u leje.

- U zemlji može da bude do zime i neće mu biti ništa, samo što će biti duži i krupniji - kaže Katić i dodaje da ga nije teško proizvesti i da mu je cena solidna, naveliko košta oko 200 dinara.

Kao i praziluk, i celer nije teško odgajiti. Ako naiđe nevreme, strada mu lišće a koren ostaje i iz korena ponovo teraju listovi. Vadi se iz zemlje u zavisnosti ko kada hoće. Neki povrtari prodaju ga sa manjim korenom, a neki sa većim. Što je koren veći, on je i teži pa i skuplji - kaže Katić.

Na pijacama trenutno kilogram košta oko 300 i 350 dinara a naveliko je, navodi Katić, 170 dinara.

Z. Delić