„ДНЕВНИК” У ГАЗДИНСТВУ ПОВРТАРА СТЕВИЦЕ КАТИЋА У ГАРДИНОВЦИМА Келераба, празилук и целер прави избор

Али пре него што је прешао на нови асортиман у повртарству, испитао је тржиште и установио да ће имати купаца.

- Без тржишта не вреди кретати у производњу навелико, јер yabе добар производ ако немаш коме да га продаш - каже Катић и младима поручује уколико желе да се баве повртарством прво нека провере да ли ће имати коме да га продају, а онда се, уз велики труд, упусте у производњу.

О заради, бар када су у питању келераба, празилук и целер, истиче, не треба много да мисле, сигурно ће је бити, само што ће некада више а некада мање зарадити, без обзира на климатске услове.

Катићу иде наруку и то што у склопу домаћинства има велику башту , келерабу гаји у пластеницима, а празилук и целер на отвореном простору, па му је бизнис надохват руке, не троши време до њиве, већ предах од посла одмах може да нађу у дебелој ладовини уређеног дворишта.

- За младе и незапослене и то треба да буде водиља, јер нема ништа боље него када је окућница довољно велика да можеш да окренеш новац на кућном прагу - истиче Катић.

Он се за келерабу определио јер је, каже, најисплативија, може четири туре да одгаји од маја до зиме, а да током хладних јесењих и зимских дана не загрева пластеник. Не продаје је на килограм већ на комад, а купцима по poruybini односи поврће који га нуде на новосадским пијацама.

- Комад келерабе навелико је 50 динара, а на пијацама је скупља - наводи Катић. - Већ је прва тура келерабе прошла и сада је стигла друга. Прву туру расаде келерабе сам посадио у мају и за 40 дана је стигао род, сада је на крају и друга и крећем да садим трећу туру за септембар и тако до зиме - објашњава Катић, додајући да улагања нису ни велика ни мала, јер за семе треба око 70 евра за пластеник површине 400 квадрата. Томе треба додати и трошак за воду, јер у пластеницима има постављен заливни систем и треба још новца за заштитна средства како би се келераба сачувала од болести.

По његовима речима, само за прву туру келерабе има конкуренцију међу повртарима, али касније, када настану велике врућине, нема заинтересованих произвођача, јер расад треба чувати од високих дневних темература, заливати га и касније током врелог лета, јер у пластеницима келераба не може да опстане уколико се не залива.

- За празилук имам конкуренцију, сеје се посебно око Београда, па га накупци из околине Београда доносе на Кванташку пијацу у Новом Саду, мада се празилуком баве повртари и у централним и јужним деловима Србије. Зато је важно што празилук имам коме да продам - каже Катић.

Наводи да је раније празилук сејао у контејнерима, али да га сада сеје директно у леје.

- У земљи може да буде до зиме и неће му бити ништа, само што ће бити дужи и крупнији - каже Катић и додаје да га није тешко произвести и да му је цена солидна, навелико кошта око 200 динара.

Као и празилук, и целер није тешко одгајити. Ако наиђе невреме, страда му лишће а корен остаје и из корена поново терају листови. Вади се из земље у зависности ко када хоће. Неки повртари продају га са мањим кореном, а неки са већим. Што је корен већи, он је и тежи па и скупљи - каже Катић.

На пијацама тренутно килограм кошта око 300 и 350 динара а навелико је, наводи Катић, 170 динара.

З. Делић