Danski recept za srpski agrar

Po tovu svinja Danska je prepozana u sveti jer su svinje u Danskoj glavni poljoprivredni proizvod. Sva hrana u ovoj nordijskoj zemlji nastaje u zadrugama, odnosno firmama zadrugara koje se bave preradom u fabrikama čiji su vlasnici, opet, zadrugari, rečeno je, između ostalog, na jučerašnjoj konferenciji „Održiva poljoprivreda” upriličenoj u Naučno tehnološkom parku u Novom Sadu u organizaciji ambasada nordijskih zemalja (ambasade Norveške, Danske, Finske i Švedske).

Ambasadorka Danske u Beogradu Suzan Šajn kazala je da ovdašnje oranice podsećaju na one u Danskoj i da konferencija treba da poveže domaće i danske poljoprivrednike da počnu da sarađuju, razmenjuju znanja i iskustva jer potrebe za hranom rastu, pošto se povećava i broj stanovnika.

Ona je rekla da je u Danskoj još pre više od pola veka uočena potreba stanovništva za organski zdravom hranom i da je u toj proizvodnji Danska takođe prepoznata.

Nordijski zeleni projekat u velikim gradovima

U narednih pet meseci Konferencija „Održiva poljoprivreda” treba da se održe i u Beogradu, Čačku i Nišu, a svaka od nordijskih zemalja biće domaćin po jednog skupa.

Konferencije su deo Nordijskog zelenog projekta, koji treba da promoviše održivi razvoj, obnovljive energije, upravljanje otpadom, reciklažom, bioenergijom i zagađenjem vazduha.

- Sada smo svedoci klimatskih promena i moramo zajednički raditi da sačuvamo planetu, uvoditi nove tehnologije koje neće zagađivati životnu sredinu. Zato smo u Srbiji počeli „Nordijski zeleni projekt” jer Srbija ima dobre resurse za razvoj poljoprivrede - istakla je ambasadorka Danske u Beogradu Suzan Šajn.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Vitomir Vidović izjavio je da do kraja godine treba da bude napisana Strategija razvoja poljoprivrede, čiji će autori biti stručnjaci u ovoj oblasti.

- Za razliku od Danske koja je u svinjogojstvu poznata i cenjena, kod nas je stočni fond desetkovan. Domaći tov možda pokriva 30 odsto potreba stanovništva, a imamo hrane da othranimo svinje, ne samo za domaće tržište, veći i za izvoz -naveo je dr Vidović.

Rekao je da je Danska pre 120 godina bila siromašna zemlja, a danas, zahvaljujući zadrugarstvu i što je poljoprivredno prehrambeni sektor jedan od najznačaniji u zemlji, velika sila u proizvodnji hrane.

- Danski poljoprivrednici po hektaru ostvare 20.000 evra prihoda, a naš paor po hektaru dobije 1.000 do 1.200 evra godišnje - naveo je dr Vidović i rekao da je u proteklih nekoliko godina svinjogojstvo počelo da se gasi jer je više stotina hiljada krmača završilo u klanicama i da nemamo sada ni prasadi, ni mesa a ni priplodnih grla

Spas je, kazao je, u povezivanju stočara i osnivanju zadruga, što su Danci uvideli odavno.    

Z. Delić