Дански рецепт за српски аграр
Данска и Србија имају приближан број становника, али Данци производе три пута више хране него што им је потребно, на око 2,6 милиона хектара, док ми имамо 4,2 милиона обрадивих површина, али опет купујемо храну од других.
По тову свиња Данска је препозана у свети јер су свиње у Данској главни пољопривредни производ. Сва храна у овој нордијској земљи настаје у задругама, односно фирмама задругара које се баве прерадом у фабрикама чији су власници, опет, задругари, речено је, између осталог, на јучерашњој конференцији „Одржива пољопривреда” уприличеној у Научно технолошком парку у Новом Саду у организацији амбасада нордијских земаља (амбасаде Норвешке, Данске, Финске и Шведске).
Амбасадорка Данске у Београду Сузан Шајн казала је да овдашње оранице подсећају на оне у Данској и да конференција треба да повеже домаће и данске пољопривреднике да почну да сарађују, размењују знања и искуства јер потребе за храном расту, пошто се повећава и број становника.
Она је рекла да је у Данској још пре више од пола века уочена потреба становништва за органски здравом храном и да је у тој производњи Данска такође препозната.
Нордијски зелени пројекат у великим градовима
У наредних пет месеци Конференција „Одржива пољопривреда” треба да се одрже и у Београду, Чачку и Нишу, а свака од нордијских земаља биће домаћин по једног скупа.
Конференције су део Нордијског зеленог пројекта, који треба да промовише одрживи развој, обновљиве енергије, управљање отпадом, рециклажом, биоенергијом и загађењем ваздуха.
- Сада смо сведоци климатских промена и морамо заједнички радити да сачувамо планету, уводити нове технологије које неће загађивати животну средину. Зато смо у Србији почели „Нордијски зелени пројект” јер Србија има добре ресурсе за развој пољопривреде - истакла је амбасадорка Данске у Београду Сузан Шајн.
Професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Витомир Видовић изјавио је да до краја године треба да буде написана Стратегија развоја пољопривреде, чији ће аутори бити стручњаци у овој области.
- За разлику од Данске која је у свињогојству позната и цењена, код нас је сточни фонд десеткован. Домаћи тов можда покрива 30 одсто потреба становништва, а имамо хране да othranimo свиње, не само за домаће тржиште, већи и за извоз -навео је др Видовић.
Рекао је да је Данска пре 120 година била сиромашна земља, а данас, захваљујући задругарству и што је пољопривредно прехрамбени сектор један од најзначанији у земљи, велика сила у производњи хране.
- Дански пољопривредници по хектару остваре 20.000 евра прихода, а наш паор по хектару добије 1.000 до 1.200 евра годишње - навео је др Видовић и рекао да је у протеклих неколико година свињогојство почело да се гаси јер је више стотина хиљада крмача завршило у кланицама и да немамо сада ни прасади, ни меса а ни приплодних грла
Спас је, казао је, у повезивању сточара и оснивању задруга, што су Данци увидели одавно.
З. Делић