Cena pšenice: Inflacija i preskup repromaterijal diktiraju tržište

Prvo treba sačekati da prođe zima i vidi da li je hladno vreme uticalo na stanje ozimih useva.

- Cena pšenica je u proteklih mesec dana imala blagi pad, da bi se vratila na nivo sa početka godine 34,5 sa PDV-om, a u januaru 2020 godine kilogram žita koštao je 21,3 dinara – kaže za “Dnevnik” direktor Produktne berze Novi Sad Miloš Janjić, smatrajući da je definitivno prošao period niskih cena ne samo pšenice već i drugih poljoprivrednih kultura.

Kukuruz je, navodi, u janauru 2020. godine bio 17,05 dinara, a sada je 29,7, a soja je otišla sa 42,9 dinara na 81,4 dinara, što predstavlja znatno poskupljene.

- Inflacija i visoke cene imputa neće dati mogućnost da se cene pšenice, kukuruza i soje vrate na raniji nivo, ali će na tržištu i dalje biti oscilacija, bar dok ne stigne nov rod. Ako posmatramo kraći vremenski period, od početka godine cene na tržištu osciliraju u oba pravca, sve u zavisnosti od informacije koja se pojavi tog dana.

- Skokovi na tržištu žitarica se kreću u naletima. Svakih četiri do pet godina desi se određen faktor ili zbir njih koji dovede do većeg rasta cena na globalnom nivou – ističe direktor Novosadske berze Miloš Janjić. - Kao što vidimo u svakodnevnom životu, sve robe u poslednjih godinu i po dana beleže izrazit uzlazni trend. Taj trend nije obišao ni globalno tržište žitarica, a pošto smo mi samo kap u moru tog globalnog tržišta, na istom talasu se kreću i cene u Srbiji. Fundamentalnih i špekulativnih razloga je puno, a naročito ovih drugih.

Po rečima direktora Janjića, na koštanje će uticati i geopolitičke okolnosti, dešavanja između Ukrajine i Rusije i klima, odnosno vremenske neprilike sve češće prisutne svuda u svetu, pa i kod nas. - Vremenske nepogode mogu dovesti do neizvesnosti pa ostavljam mogućnost nekog ponovnog iznenađenja u narednom periodu.

Direktor podseća da su tradicijalno najveći kupci zemlje Severa Afrike, Bliskog Istoka i, naravno, Kina, kao najveći svetski uvoznik žitarica i uljarica. Kina je, ujedno, i zemlja sa navećim svetskim zalihama kukuruza, pšenice i soje, gde prema procenama drži 69 odsto zaliha kukuruza, 50 odsto pšenice i 35 odsto soje.

- Svetsko tržište moramo pratiti i reagovati u odnosu na globalna dešavanja – rekao je Janjić.-Tržište je postalo preosetljivo na svaku informaciju ili, još gore, na svaku najavu nekog događaja, mada na domaćem tržištu, usled dovoljnih zaliha, ne treba očekivati neke izrazite oscilacije.

Iako je, navodi, prošla godina bila jedna od najstresnijih za biljke, kada je zabeležen najveći broj tropskih dana, bez kiše, naša zemlja ima dovoljno poljoprivrednih proizvoda za svoje potrebe i za izvoz.

- Zbog toga se u narednom periodu ne očekuju neke bitne promene na domaćem tržištu. Trenutno se sa kukuruzom i sojom trguje u većem obimu u odnosu na soju, čiji je pad proizvodnje zbog gore pomenute situacije umanjio prisustvo ove žitarice u ponudi –kazao je Janjić.  

Z. Delić