Цена пшенице: Инфлација и прескуп репроматеријал диктирају тржиште

Прво треба сачекати да прође зима и види да ли је хладно време утицало на стање озимих усева.

- Цена пшеница је у протеклих месец дана имала благи пад, да би се вратила на ниво са почетка године 34,5 са ПДВ-ом, а у јануару 2020 године килограм жита коштао је 21,3 динара – каже за “Дневник” директор Продуктне берзе Нови Сад Милош Јањић, сматрајући да је дефинитивно прошао период ниских цена не само пшенице већ и других пољопривредних култура.

Кукуруз је, наводи, у јанауру 2020. године био 17,05 динара, а сада је 29,7, а соја је отишла са 42,9 динара на 81,4 динара, што представља знатно поскупљене.

- Инфлација и високе цене импута неће дати могућност да се цене пшенице, кукуруза и соје врате на ранији ниво, али ће на тржишту и даље бити осцилација, бар док не стигне нов род. Ако посматрамо краћи временски период, од почетка године цене на тржишту осцилирају у оба правца, све у зависности од информације која се појави тог дана.

- Скокови на тржишту житарица се крећу у налетима. Сваких четири до пет година деси се одређен фактор или збир њих који доведе до већег раста цена на глобалном нивоу – истиче директор Новосадске берзе Милош Јањић. - Као што видимо у свакодневном животу, све робе у последњих годину и по дана бележе изразит узлазни тренд. Тај тренд није обишао ни глобално тржиште житарица, а пошто смо ми само кап у мору тог глобалног тржишта, на истом таласу се крећу и цене у Србији. Фундаменталних и шпекулативних разлога је пуно, а нарочито ових других.

По речима директора Јањића, на коштање ће утицати и геополитичке околности, дешавања између Украјине и Русије и клима, односно временске неприлике све чешће присутне свуда у свету, па и код нас. - Временске непогоде могу довести до неизвесности па остављам могућност неког поновног изненађења у наредном периоду.

Директор подсећа да су традицијално највећи купци земље Севера Африке, Блиског Истока и, наравно, Кина, као највећи светски увозник житарица и уљарица. Кина је, уједно, и земља са навећим светским залихама кукуруза, пшенице и соје, где према проценама држи 69 одсто залиха кукуруза, 50 одсто пшенице и 35 одсто соје.

- Светско тржиште морамо пратити и реаговати у односу на глобална дешавања – рекао је Јањић.-Тржиште је постало преосетљиво на сваку информацију или, још горе, на сваку најаву неког догађаја, мада на домаћем тржишту, услед довољних залиха, не треба очекивати неке изразите осцилације.

Иако је, наводи, прошла година била једна од најстреснијих за биљке, када је забележен највећи број тропских дана, без кише, наша земља има довољно пољопривредних производа за своје потребе и за извоз.

- Због тога се у наредном периоду не очекују неке битне промене на домаћем тржишту. Тренутно се са кукурузом и сојом тргује у већем обиму у односу на соју, чији је пад производње због горе поменуте ситуације умањио присуство ове житарице у понуди –казао је Јањић.  

З. Делић