Banaćani od bundeve napravili „Lalino zlato”

„Kraljica jeseni“ kako se obično za bundevu kaže, u Banatu se rado seje i uglavnom se koristi za kolače poznatu bundevaru od tankih kora s filom od ribane bundeve. Poslastica se sa posebnim uživanjem gustira i u domaćinstvima širom Vojvodine, i naravno seje, ali su u Crepaji odlučili da krenu dalje i probaju da je koriste na drugi način  praveći  novu hranu.

Iza namaza stoji bračni par Dejan i Marija Đukić iz Crepaje u opštini Kovačica, oboje diplomirani inženjeri tehnologije, koji su za proizvod već nagrađivani , ali ih je ovo priznanje ponovo obradovalo i  podstaklo da nastave i bržim tempom da razvijaju proizvodnju i šire asortiman od bundeve.

Dejan Đukić za „Dnevnik“ kaže da sa dve akademske diplome lakše osvajaju tehnologiju pravljenja ove hrane bez mnogo kuvanja i bez šećera, da bi se sačuvale  hranjive vrednosti bundeve.– Počeli smo pre pet godina da ih sejemo a od pre tri godine i da pravimo namaz a potom i širimo asortiman proizvoda, pa sada uz namaz pravimo i čips i turšiju, takođe od bundeve.

U posao su, kaže, krenuli  zahvaljujući supruzi Mariji, koja je počela da pravi prvu hranu za decu na organskoj bazi koristeći bundevu i u recept dodaje i jabuku. Mališanima se hrana svidela, a od roditelja, rodbine i prijatelja počele su da stižu pohvale i saveti da se pripremom ovog namaza počnu baviti i za druge, i tako je počeo porodični biznis za koji imaju najvažnije, oranicu.

Za sada Đukici na dva hektara seje muskatnu bundevu  a na 15 ari još tri vrste bundeve, hokaido, špageti i patišon bundevu, a mogli bi setvu da zasnuju i na znatno većoj površini, jer zemlje imaju. - Nijedna sorta nije zahtevna, u proseku su teške tri kilograma,samo što bundeve treba okopavati, a kada sazru treba dosta ručnog rada ,ali samo upošljavamo sezonske radnike kada je okopavamo, dok nam kasnije nije potrebna ničija pomoć, već ja i supruga sve radimo sami - kaže Dejan.

On ističe da im u ovom poslu treba pomoć države, ali za sada iako su konkurisali na više mesta, nekoliko puta, nisu dobili podsticaje.- Proizvod nije prepoznat – navodi ovaj proizvođač. – Ukoliko bi dobili novčanu potporu budneve bi sejali  na većim površinama što bi donelo i veću zaradu. Za sada od proizvoda još ne možemo da živimo tokom cele godine, već sam ja zaposlen u jednoj firmi, a Marija je napustila posao i posvetila se porodičnom biznisu. Znamo šta nam treba da bi ciklus proizvodnje od njive do trpeze bio zakružen. Napravili smo poluautomatsku mašinu za ljuštenje kore bundeve, a trebala bi nam mašina i za sečenje i za vađenje semenki, zatim potrebna nam je i puniica, pakerica.... sušara i hladnjača. – priča Dejan Đukić. –Proizvodi se teško čuvaju, ali na sreću uspevamo da ih do zime sve prodamo, obilazeći manifestacije, imamo kupaca koji dolaze kod nas kući , a nešto se proda i preko društvenih mreža.

Namaza „Lalino zlato „ ima i u velikim marketima , ali ne i u prodavnicama zdrave hrane što nam je želja - ističe Đukić.

Priznanje Etnobrend dodeljuje portal Privredni.rs u saradnji sa Zadružnim savezom Srbije i uz podršku Ministarstva poljoprivrede. U izboru je bilo 200 proizvoda iz oblasti prerade voća i povrća, mlečnih proizvoda, mesnih prerađevina, prerade šumskih plodova.... Među nagrađenima bili su i“ Mokrinski sir“, manifestaija „Dani ludaje“ Galerija naivne umetnosti u Kovačici,desert od suvih šljiva i oraha „Orašanka“, zdrav slatkiš od meda i lešnika „Veverko“....

Z. Delić