Po Srbiju opasnije državne firme nego privatne
Posle afere „Agrokor”, odnosno sloma kompanije koji je pretio da ugrozi nacionalnu hrvatsku ekonomiju, otvoreno je pitanje da li je i u Srbiji moguće da se desi takav scenario, imajući u vidu srpske kompanije koje su uzimale kredite bez pokrića.
Ekonomski stručnjaci u Srbiji saglasni su u tome da to kod nas nije moguće, između ostalog zato što nijedna kompanija kod nas ne učestvuje u strukturi BDP-a u meri u kojoj je to bio slučaj s hrvatskim gigantom.
"Mi nemamo tako velikih kompanija kao što je „Agrokor”, koji u regionu zapošljava više od 60.000 ljudi i čiji je ukupan promet više od šest milijardi evra ", kazao je predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović i dodaje, nažalost, i obaveze su mu veće od šest milijardi evra. To je kompanija koja u Hrvatskoj učestvuje s 15 odsto u stvaranju BDP-a.
On je objasnio da nije sporno da li postoje privatne kompanije koje potencijalno mogu otići u stečaj, ali da posledice po državu ne bi bile ni približne kao što je to bio slučaj u Hrvatskoj.
"Sve govori, makar površnom analizom solventnosti, da sve domaće kompanije nisu prezadužene ili je taj odnos jedan prema jedan, što je na neki način knjiški način zahtevane solventnosti koji garantuje dugoročno održivo poslovanje ", rekao je Vlahović.
Međutim, on eventualni problem vidi u velikim državnim preduzećima koja još uvek nisu privatizovana.
"Naše buduće ekonomske projekcije eventualno mogu ugoziti državne, još uvek neprivatizovane kompanije, poput „Bora” ili „Petrohemije”, i tu je veći problem nego što može doći iz privatnog sektora", objašnjava Vlahović.
Prodekan beogradske Bankarske akademije Zoran Grubišić ističe da nema bojazni od velikih finansijskih potresa u Srbiji, ali ističe da apsolutne zaštite od rizika nema jer je u upravljanju svakom kompanijom bilo gde na svetu uvek prisutan rizik.
"Država može da kroz svoja regulatorna tela prati i kontroliše određene sektore", kazao je Grubišić i dodaje da u Srbiji nemamo kompanije takve veličine poput „Agrokora”, ako gledamo u odnosu na BDP, da bi to potreslo srpsku privredu, ali, naravno da i kod nas postoje rizici s određenim kompanijama.
"Narodna banka prati strukturu loših kredita i sprovodi takozvana stres-testiranja, odnosno posmatra kako bi banke reagovale u slučaju pogoršanja poslovne klime", objašnjava on, i kaže da NBS ne može da prati zaduživanja kompanija u inostranim finansijskim institucijama. Prema njegovim rečima, treba reći da se naše kompanije ne zadužuju samo u Srbiji već to mogu da čine i u inostranstvu, a to Narodna banka ne može da prati i kontroliše. Jednostavno, apsolutne zaštite od rizika nema.
Grubišić objašnjava da ima nekoliko tipova menadžera, a jedan od njih su oni ambiciozniji, koji sagledavaju rizike optimističnije, a to je, kaže, bio slučaj i s „Agrokorom”.
Kontrola NBS-a
U Narodnoj banci Srbije kažu da, u okviru svojih nadležnosti, prate rad svih banaka radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema te, ukoliko na osnovu podataka kojima raspolažu ocene da postoji mogućnost pogoršanja finansijskog stanja banke, blagovremeno reaguju.
Narodna banka Srbije može naložiti banci da sprovede jednu ili više aktivnosti usmerenih na očuvanje njenog finansijskog stanja, a koje mogu uključivati i privremeno obustavljanje ili ograničavanje njenih poslovnih aktivnosti poput odobravanja kredita i pružanja drugih finansijskih usluga licima čija kreditna sposobnost nije zadovoljavajuća, kažu u NBS-u.
LJ. Malešević